Učitelj

УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ 375

Пошто се психологија бави о изучавању душе човечје, то се, не губећи тиме ништа од своје самосталности, може сматрати као део антропологије, науке о човеку. И на човеку разликујемо двојаке појсче: Физичке и психиске и према томе делимо и антропологију на соматологију, науку о човечјем телу и на психологију. Соматологија се дели на анатомију, науку о саставним деловима човечјег тела и на физиологију, науку о функцијама (радњама) које врше ти делови. Те радње су дисање, крвоток, варење и т. д. Анатомија и Физиологија, имају и шири обим; оне не испитују само човечје тело, но и све организме, биљне и животињске.

Ну како се психологија бави о појавама живота, и пошто јој је задатак, као што ћемо касније опширније разложити, испитивање једнога дела животних појава, то заједно са антропологијом улази у ред наука биологисних. (Биологија је опћа наука о животним појавама). — Према томе психологија је по свом положају део природних наука а пошто се бави о духовним радњама човека, то је потребна основа друштвених наука, које изучавају постанак и развитак људских друштава, уређења њихова и постављају правила за добро, праведно и корисно. Психологија је копча, која везује друштвене науке за природне.

||. Предмет психологије,

Видели смо, да је психологија наука о души, према томе и њезин предмет не може бити други но душа. Али сада нам. ваља доказати, да је оно, што обухватамо именом душа заиста, предмет психологије, да. се тај предмет битно разликује од предмета осталих наука, и да се не да подвести ни под коју другу науку, на тај начин, да у њој изгуби потпуно своју самосталност.

У животу човечјем разликујемо двојаке радње. Радње као што су крвоток, дисање, варење, разликујемо од радњи као што су мишљење, осећање угодног и неугодног, хоћење. Прве радње називамо физиологиским, пошто су то неоспорно Функције саставних делова нашега тела (т. ј. наших органа, који само неке одређене Функције врше, плућима дишемо, оком видимо, срце, о помоћу крви исхрањује толо и т. д., због тога се и тела састављена из разних органа називају организми), друге псиХИсКиМ. Ну како су психиске радње у вези са Физиологисим а нарочито са нервним системом,пошто ми с помоћу нервнога система, који је такођер део нашега тела, примамо утиске спољ-

25»