Učitelj

826 ШТА И КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА

лепом изразу Бјелинског, „Записник читаоца“. Боље је научити их да читају полако, систематично, доводећи читање увек до краја, с разумевањем оног што се чита, с уважењем књиге и њеног аутора. „Човек умује не _усљед многог читања, него усљед тога што добру ствар он чита често“ казао је још Лутер. Управљајте децом тако, да она сама, по унутрашњој потреби својој пречитавају добре књиге и да покушавају на изуст научити особито оно што им се допада — једном речју да она воле добре књиге. Тако ви развијајте памет њихову и помозите им да приме идеале бољих аутора; тако ћете много утицати на њихово естетичко васпитање. Велику услугу у томе чини и декламација. Владати говорничким даром даром управљања гласом — то је дар неоцењени; и забава те врсте не јавља се само из једне раскоши, она је везана предавањем језика у опште тако, да. се под јасним, гласним, читањем намерава постићи и изучавање читаних списа. „Посете се мало читају ми оћемо да изговоримо. ' Вештина читања може бити силно оруђе за образовање — може бити у једно време одличан професор литературе и велики учитељ дикције«'). у Русији је та вештина, у опште, у забораву, а у другим државама није тако. Тамо, а нарочито у Енглеској. је у обичају домаће читање у породичном кругу. Таква забава има благодатни значај за васпитање, усељавајући у човека још из детинства укус према лепоти и навику к разумном провођењу времена.

Избору дечјег читања за цело припада и распоред његов по узрасту читалаца. Ово питање колико је тешко толико и важно. Њему није могуће никако означити јасно, одређено, границу. У томе се мора саглашавати како с особеним способностима појединих читалаца, тако и с особинама дечје природе у опште. Једном петнајесто-годишњем дечаку не треба дати у руке такву књигу. која је за једанесто-годишње дете. Ту се оставља широко поље личним пажњама васпитача, који управља. читањем: њему остаје да увек рукује с њим у појединим случајевима.

У општим цртама само је тако могуће означити библиотеку за одрасле. Теже је саставити њен део за децу малог пораста. Велико значење при образовању суђења има уплив школе. По томе, под малим порастом __ најправилније је узети дошколско доба детета, т. ] до 9—10 година. Но тај период је тако дугачак, да и он мора бити раздвојен, тим пре, што деца стално напредују у свом развићу, и том приликом мења се како његов хоризонат тако и потребе његовог духовног света. У почетку његовог развитка, кад се правилне преставе стварају још тешко, онда посао главе треба — слика, боја и звукова, а тада најбоље је забавити дете причом. Као најприроднији начин такве забаве, Модзалевски предлаже усмени разговор. Тај начин треба сачувати као наслеђе оних наивних времена кад није било писмености. И сама скаска (особито народна) припада дечјем опрасту јер је Форма живота, у њој простија, циљеви и средства јасна и одређена, каквоћа и недостаци указани јаче, добро и зло видније, само

1) Легуве сТаг| де Ла Јестге».