Učitelj

52 о училима

Појава ових учила био је напредак у историји наше основне школе. и донео је велику корист учењу писања, читања и рачуна; што се с муком учило дотле, јер није било ни ових најпотребнијих средстава бар у нас за оно време. Учење земљописа, било је врло површно и непотпуно, јер су се пре свега учили делови света, при чему су изучавана само празна имена држава, планина, река и места. Не улазећи у земљопис природним путем, са претходним разумевањем појмова из ове науке, деца су памтила гола имена а помоћно средство — рђава мапа Фигурирала је у учионици само као разредни намештај, јер је или ретко или никако била употребљавана....

Мали број учила и узан наставни програм као и остаде школске прилике нису давале могућности, да се што друго, бар унапред изучи. сем: читања, писања и нешто рачуна. И у тим предметима нису б Јар: жива реч учитељева и популарно предавање представљали један део очигледне наставе, него се све учило механички, без разумевања и само. помоћу памћења.

Но кад се у 1879 години уведе у осн. школу Вуков правопис, кад. министарство просвете изради и наставни програм, од тада почиње и. лешие доба школино. И саме књиге, које израдише за школеку Б 1 стручњаци а наградила их држава (низ „ручних књига, за учитеље“ од М. Шапч., Пец. и др.) беху важан и смео обрт, којим се коракнуло у очигледну наставу, у нову школску епоху. Наставничке снаге беху пробраније а нарочито их је давала богословија, те многи и ако не умедоше руковати школом по најобичнијим захтевима педагошким имађаху бар воље и љубави ка бољем раду. Учитеље поче држава постављати као. своје чиновнике и о осн. школама, се непосредно старати. У то доба пада и оснивање наше прве учитељске школе у Крагујевцу... У уџбеницима беху штампани и такви чланци, из природних наука, земљопшеа и историје, да су натеривали и ученике да 0 њима мисле и у животу и природи. посматрају оно, што су у њима читали. А учитељи се том приликом труђаху, да бар одрже пажњу ученичку на ономе, 0 чему се чита, ако не и да разјасне и испричају, па можда и покажу поједине ствари. Нарочито вреди помена уџбеник „прва знања“ којима је та погрешка, што су учена у Па не ком старијем разреду и на памет као лекција. Пространа, садржина ове књиге, као и њена разноврсност представљала је какву ваљану читанку или збирку најпотребнијих знања из околине у којој смо, те је била као неки речник за децу.

Основ пак и почетак рационалној настави у Србији положен је тек | онда кад је у 1870 год. отворена прва учитељска школа код нас. У њу. су уведене прве педагошке снаге код нас, а то су људи, који су ту струку свјанили на немачким педаг. академијама и по повратку као проФесори наше учнтељске школе спремали педагошки образоване учитеље. Ти су професори порадили и поред своје искључиве школске дужности и на унапређењу оси. наставе учитељеким зборовима, писањем у разним