Učitelj

О ПУЧИЛИМА 85

нија, те је депи тешко било правилно их преносити на артију. У осталом оне ву ретко употребљаване и брзо су изичезауле.

Словарица је се појавила у школи тек у почетку 5-еме десетине. Са штицом је образовала ваљану целину и за учење читања у [ разреду била и остала неоцењено благо.

Прописи, који су ушли у употребу са новим правцем у школи, били су ваљано срество за вежбање деци у писању. У главном до 1810 место њих су ђаци шпартали артију и на њој писали плајвазом или гушчијим перима, која је зарезивао учитељ, а по табак артије и плајваз добијали су ђаци кад иду на пратње. Учитељ је о испиту штартао хартију а преко године правио некакве боикаљице, а то је артија, коју је он поред притиснутог лењира иглом боцкао, па давао ученицима, те боцке састављали плајвазом и тако су имали линије. — Прописи су набављани из прека и. имали корице са каквом сликом из пр. наука и таблипама рачунским и каткад и са распоредом часова, који је требало попунити. Натписи на корицама. били су на страном језику. Употребљени су прво у старијим па браон млађим разредима. Ваљана им је страна била, што су имали јасно повучене линије, удешене за прва вежбања, а у старијим разредима били су и шпартани и за диктандо. Рђаве стране ових прописа биле ву: што им је артија била мекана и рапава, те проливала -или се под пером цепала, а и што није било угледног реда за преписивање ни линија, којима би се означавала косост слова. Њих су одменили наши државни прописи без тих мана, од кад их је држ. штампарија узела у монопол.

__ Ако биу српски језик урачунали као учила и пера и плајвазе, исцрпли би, по готову, сва учила из овог наставног предмета.

Пера су челична заменила гушчија, а држаље су често имале и наслон за прсте, потребан за, правилно држање у почетку. Сунђер и креда 984 јали су на полици под таблом или о клину. ;

Земљопис се поновио глобусом и мутавом, малот и картом ћ кнежевине Србије. Пошто се тада учило и то махом на памет све пз политичког | земљописа целог света, као п Физички земљопие и то махом све представљено у једној количини голих имена, употребљавана су сем старијих Дежарденових мапа и ова два срества. Но глобус је бпо_ само „згодан – украс учионице, али није био у стању дати дечици никакве представе о ономе, зито се њиме хтело, те је брзо отпао из употребе. Мутаве мапе биле су као неко страшило у земљонисној настави п употребљаване оу · само за пропитивање. Њима се хтело да вежба дечије памћење места и осталога, кад на мапи нису исписана, имена, или би иста била скраћена али сем мале и ређе употребљаване Дух совне гимнастике, биле. 657 063 икакве важгости и наскоро су са својим сестрама — осталим мапама — сишле у орман да их покрије прашина, |

Друкчије стоји са мапом кнежевине Србије. Она је била потребна за учење наше домовине х ш разреду; те је за тај циљ и била удешена Пзрађена велика, она је на штаповима висила. о зиду. Србија, је поде-

о 95