Učitelj

БЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

===

Осећања и воља. Једна страница из педагогиске психологије, од Стев. М. Окановића. Ниш. 1898. Стр. 85. Цена 0:00 дин.

Пеихолошка наука јесте тековина нашег — ХЛХ — века. Класичка наука и њено коментарисање у средњем веку нису били основани на, искуству и испитивању, те нису могли ни дати почетака за образовање једне егзактне науке, као што је психологија. Тек правилни погледи Бекона и Лока беху нека, врста зачећа праве пеихолошке науке — емпиричке пвихологије. А доцнијим Физиолошким радовима Харвеја, Парацелзија и Француских енциклопедиста приступило се у правом смислу тек образовању наука, на којима се подиже психологија, а, то су: анато. мија, физиологија, неврологија, медицина и психо- патологија. Деветнаести век је успео, да створи најпре основе, па за тим изради и цео склоп пеихолошке науке: да јој појединости одели из природних и друштвених наука, да испитане резултате њене прибере; да зарони у дубине човекове душе, у њене нормалне и абнормалне појаве; да појаве душе у животима аналише; да проучи све ступњеве у развићу свести; да употреби полициску и судску праксу и статистику; да најзад прибере чудне изузетке душе; употреби роман и драму, и да из свега тога групише целокупан систем науке: пситолоије и да је подели на индивидуалну и друштвену, на моралну и болесничку, на педагошку и политичку, на историску и етнографску, на људску и животињску и т. д.

Пеихологија, се као наука, радовима Спенсера и Бена, Вунта и Ломброза, издигла врло високо у наше доба, и из дана у дан отвара своја, недра иснитивачима, јер појаве душе имају толики обим, толике изузетке, толике промене и у месту и у времену, и због друштвеног живота и општег напретка у свима правцима, — да се психолошким открићима. може наука и у будућим вековима дуго бавити.

Но ипак у њој је постигнута толика тачност да може послужити као темељ педагошкој науци и правилном васпитању, основаном на начелима духа и свести. Сем тога, она је својим научним ножем пресекла опетанак свих предрасуда, заблуда и обмана, у којима се наш дух налазио у питању о самом себи. Све душине неправилности и скретања, која су сматрана дотле као: судбина, видовитост, зачараност, виђења и приви-

УЧИТЕЉ 4