Učitelj

- 586 -__ ЂЕНЕРАЛНА КАРТА

Толико сам — поред још у напред изреченог општег суда о овој мапи — сматрао за нужно, да и посебно напоменем. Ну о савест би се освоју огрешио, кад не би напоменуо и њене добре стране. Те су ове:

1. Размера је карти (1:200.000) врло погодна за основну шкоду, те "је према томе од својих претходница (изузимајући оне од 1875. године) ~много боља; ·

2. Ма да и код ње има неких грешака у тачности, она је ипак од "свих досадањих карата, како с административне стране тако п иначе, најтачнија ;

3. Сваки је округ подељен на срезове, а овога код досадањих карата "(изузимајући оне 1875. год.) није било. Овака подела много олакшава детињем памћењу појединих срезова, јер док су до сада деца учила само "имена срезова са среским местима, дотле сад имају прилике да виде и докле се.који срез протеже,

4. Путеви (главни) су обележени са двема црвеним пругама, те се услед тога јасно може видети одакле, куда и докле води који пут;

5. Добро је то, што је уз ову карту иде и план града Београда и "околине у размери 1:50.000. Ну ово је корисно за основне школе у престоници и околини, а за остале — ван обележеног круга — од мање је вредности ; и најзад |

6. Уз ову карту иде: „административна. подела Краљев, Србије“, којом “се олакшава преглед Србије и која је доста добро израђена; „објашњење типогравских знакова“, где је означено шта представља сваки знак што је у мапи употребљен; „висина важнијих места над површином Црнога Мора,“ ји „најглавнији подаци о величини Србије као бивше Кнежевини и као садање Краљевине“ (у овим подацима морало је ваљда и оно „срСсско“ да се усели). Кад сеи ово урачуна у добру страну ове мапе, онда немамо "шта више рећи о добрим њеним странама.

Кад се дакле сравне рђаве стране ове мапе са добрим онда су пре"тежније она прве, те услед тога и сад кажемо, да именована мапа није за учило у основној школи. Ну кад би наше примедбе с меродавне стране "била усвојене те би се с њима издавач користио при другом издању (тј ако би га доживела) ове мапе, онда би иста могла да послужи за средње “школе, канцеларије и војну потребу.

Овом приликом врло нам је чудно, како су ову мапу гссподл рефеуренти могли препоручити, и како је Глав Просв. Сав, могао ту њихову препоруку да усвоји, и за основ, школе. Ову њихову препоруку (по већ "уобичајеном начину) ојачао је једним строгим расписом г. мин. просвете, "те тако данас ова мапа виси о зиду готово по свима школама. Овакав по"ступак господе оцењивача, ми не можемо просто да разумемо ; ако су го-

'спода оценили карту површно (као што је то обичај код натзих рефервната.)