Učitelj

156 КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА

нути пи т. д. Ово је с тога, што је веома малп број чланова који је ових. дужности свесан п који је у стању да их врши. У том погледу греши огромна већина чланова; то је општи грех, п с тога што је општи, казне се за њега џи не пропшеују. Ако кад кад дође време, да већина чланова. буде свесна ових хришћанских дужности, п да буде у стању да их врти, — позитивни закони обухватшће н дела ове врсте. У колико се: морал у једном народу више подиже, у толико п позитивни закони постају моралнији. даконп се увек обзиру па оно што се у опште може, и кад не бп тога бпло, онџ не би дпли законп народа, већ законџ узаних кругова. Е

На реду је сад да се запштано: да ли се ово принципи, који вла– дају у друштву могу прпменити п на ученике нарочито на ученике. "основних школа 2

С овим питањем стоји у веома тесној везп ово друго штање : да ли ученици чине собом друштво, да ли међ' њима има оних веза п односа, без којих се ни један скуп не може назвати друштвом 2

По нашем мишљењу, ваља разликовати ученике у школт, за време: школеких часова а под надзором учптељевим, п ученике ван школе, ван нколеких часова, у слободи у дворишту. Ово рекосмо ес тога што налазпмо. да ученици чпне собом друштво само онда, кад су ван часова школских, кад су слободни, Т. ј. без надзора учитељевот. Тада онп ступају међ' собом у односе, слободни од сваког утицаја аукторштета. Ови односи спајају их у целину, и на тај начин од њиховог скупа стварају друштво. Ученици се друже, а у том дружењу има пзвесних правила, прописа, која потичу из самих њихових односа. Упразо рећи: ова правила последица су њихових односа. Сваки ученик, дружећи се ва осталима, жртвује нешто од своје слободе, плп боље рећи самовоље, и па тај начин покорава се друштвеним — дружинским — прописима. У исто. време, он тече п извесна права, која му не сме нико нарушити, а ако их наруши — бива кажњен, не само од појединаца, већ често п од читавог друшта, — Дакле, у овом слободном учеличком друштву постоји кривичност, а казне су ту п ако нису Формално прописане.

Сасвим је друкчије кад су ученици на часу, под надзором учитељевим. Тада међ: њима нема узајамних веза п односа, већ је сваки ученик. засебна јединка у односу на остале ученике, а сви скупа ступају у однос са учитељем. Истина, п у тој прилици постоји скуп, али овај скуп не. може. се никако назвата друштвом. Тад постоји само један однос, — однос: између свију ученика с једне п учптеља с друге стране. Овај однос ученика са учитељем ве може бити обележје друштва, јер за друштво је битни услов, да односи буду равноправни, чега у овој прилици нема. Учитељ пма права, а ученици дужност. Оно што учитељ смеп може чинити својим ученицима, не смеју п не могу чинити ученици своме учитељу. На, страни ученика је поштовање, а на страни учитеља милосрђе п љубав.