Učitelj

|“

ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ 0

„сваком осећају да сљедује покрет, који њему треба да одговара, јер 6-

вају често пута слабији осећаји јачим потиснути. У овој развитој борби око њиховог рада, у самој ств ари и налази

„се основ духовне радње. Ми видимо да у целој природи тек из борбе

избијају јасно одређени правилни облици. У отпору којим су васионска.

тела образовала своје стазе — у борби за опстанак, живи свет. Дакле.

борба је мати свему. У борби многостручних утисака спољних задржава,

правилан ганглиски п нервни систем свој постојан п одређен ход, који

само изванредним утицајима бива растројен. Пошто се сви механизми. нервни у мозгу састављају то нам изгледа, да баш сва духовна. радња, на. томе се и оснива плин лежи, што допушта да долазе безбројни утисци на

"тај централни нервни. систем, чему, разуме се, највише_ Доприноси | п то,

што се је нервни систем за све утиске прилагодио. осе је преносило с генерације на тенера није 5 п тако се је он са свим и утврдио. Духовни развитак према телесном.

Као год што се у целој. природи све“ појаве своде на ошити закон. кретања, тако је исто пу духу човечијем. · · Кретање је узрок. духовном

животу, а и сва се даља духовна радња. остива на кретању.

Кретања спољних сила пзазивају у нама нервну, сплу која опет има. утицаја на спољне силе. Утицај спољних сила на нервну силу, пснходогија крсти именом надражај, а реакција нервне силе на спољне силе. зове се осећај Но осем те реакције која се изазива спољним сплама, на

лави се у духу нашем н реакција сила, које су петина по постанку свом

спољашње, али су, постале унутрашње с тога, што је организам прогутао | – њиове прве чинитеље. То су она нервна дражења, која се чине мењањем ткања — кретањем — које бива“ помоћу спољне. А која. се уност | у паше тело = 55 = А – Кад би се пресекли живци којп везују мозак. са наш чулним ортанима, човечијег духа неби било вшше. Нема урођених појмова, идеје ми не паланке него их морамо сами стварати. служећи. св материјалом | добијеним од чулних утисака, (Мантегапа). - о „Ништа не може битш у разуму што није било у и (Лов) ле чулни живот прибавља нама материјал за духовни. Из осећаја по опажаја постају наша духовна расположења, увиђавности, | наклоности н т, д. развија се наше осећање, мишљење и тежње 7: + Осећаји п опажаји као прва елементи духовног живота, као што смо торе поменули, "постају узроком кретања. Понављањем, спајањем и разл | ковањем — кретањем — постају све наше духовне радње. ._ биле, закони, и својства духа човечијег, по којима је могућна ду“ ховна радња, која се кретањем изазива, зову се "склоности. Само за се оне не могу покренути ни чинити стварни развитак. Кад не би на њих ништа, о друго, онда би душевна супстанција. оста ла скривена, не |