Učitelj

ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ - 89

ног, Из свега овог палазио да је духовни развитак човеков тесна слона телесног развитка, без кога се не може зампслитџ нп један ни други. Са развитком телесним пење се п развитак духовни, наравно у поступном реду, а са опадањем духовног развитка иде упоредо п телесни. Као год што су дух материја спојени, тако је и са духом п телом. Нема духа без материје, ни материје без духа. „Све је у свему борба је мати свега“ рекао је још Демокрпт. |

Морални развитак.

Из духовног развитка одваја се као самостална грана морални развитаг. Као год што из осећаја постаје оно што је духовно; исто тако постаје пи оно што је морално. Осећајп могу Општи пли више израза субјективнога пли више израза објективнога У првом случају добија психички живот ону унутрашњост, коју ми зовемо расположење плп душевност У другом случају узме правац спољашни т. ј. према предметима, који побуђују. и коге ми зовемо мерење вредности. А збир свију оцена вредности заједно са побудама вољним п радовима што па тога оцењивања постају зовемо морал (Дитес) -

Ма да ћемо се у овој раслрави више ограничити на човечији морал, ицак нужно је да прпметимо да џ све више животиње, особито оне које живе у друштву човековом, имају пзвесне моралне особине и кад што показују чудне примере истих као впр самопожртвовање за своју породицу пли друштво, верност, захвалност ит д. Које се у осталом можеп код некох нижих животиња видети. Из. тога се закључује: да се јен морал као и свака друга особина човекова поступно развпо. о

Морал, чиј је оспов несебичност, пли потчињење својих личних пнтереса општим, друштвеним, има свој почетак у потребама заједничког друштвеног живота, п развија се као п све друге особине живота. природним избором, наслеђем и т. д. По томе је морал очевидна добит за. истрајности НА оних који живе у друштву, борећи се 7 мучној_ „борби за опстанак“. -

Кад бп упоредили два друштва, која би била једнака у свима усло-_ вима, п живили под једнаким условима претпоставивши само да сви чланови претпостављају друштвену корист личној и све телесне и духовне силе унапређењу друштвене корпети, или обратно: да свакш члан каквог другог друштва, без обзира на општу корист свуд прогања своју личну корист, то је извесно, да би оно прво друштво у борби за опстанак одржало превагу, јер би чланство п потомство његово заклоњено боље општим заклоном и у сљедству нужне поделе рада нерастројено, боље се одржало и у већем се броју раширило и умножило него себичњачко друштво у коме мржња п завист, суровост, превара п т д. влада. Сад додајмо још: кад бп и потомци чланова првога друштва навике и особине својих родитеља паследили, то би се псто дејство увек морало п понав-