Učitelj

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ - ТЕ

ПА Е аза Па 00 БИН КАО Е

год, у јужним државама, јер се само оне и могу узети у расматрање, од 15,493.323 белих било је ученика 8358527 т.ј 21066. + 04 6,944.915 црних, било је ученика 1,288 229, т. ј. 18 55“. Од 1880 год, дакле за 10 година, број ученика беле расе повећао се на 49 519], а црне расе на. 61,58]. Такав успех пије могуће непризнати значајним ! – >

Четиристогодишњина обавезне наставе. Обавезна настава, која тодико важну улогу игра у данашњем образовању, заведена је законодавним путем пре 400 година. Покушаји да се заведе обавезна настава чињени још у много ранија времепа, а то је, још за време велике сеобе народа. Но они нису дали. никаквих резултата. Тако исто показале су бескорисне и тежње Карла Великог у том правцу. Тек у ХУ веку, кад је с обновљењем класичких наука, појавио се велики научни покрет, попова, су се зритили идеји обавезне наставе. Први народ који је тој идеји дао израза у својој државној организацији, били су Шотландци. Краљ Јаков Т с најживљим учешћем у ондашњем просветном покрету, желео је такође пренети га иу свој народ путем уздизања народног образовања. Такву бригу о образовању народном показивали су и наследници Јакова Т. Но особито су велике за: слуге у том погледу Јакова ТУ, сувременика Колумба и Лутера. Као најважнија мера за ширење народног образовања узета је обавезна. настава, коју је завео законодавним актом 1494 год. Јаков [У.

„Руска коља“.

Школе у Хрватској и Славонији 1895 год. На 2,186.410 становника било је 1.271 школе, т. ј. на 1719 ст. по једна школа, Конфесионадних и приватних школа било је 62, а комуналних 1209. Било је 1456: учитеља и 641 учитељица, свега 9097. Целокупни трошкови на издржавање _ школа били су 1,654,478 Фор. Књижница је било: учитељских 1161, ђачких 946 са 961.008 ком. књига Деце за-школу било је 282.453, а школовало се њих 178.665. Школских вртова било је 1006 са врло великим бројем калема, дивљака, лозе, воћа и дудова, одакле је народу раздељено, такође, врло много. Пчелињака, било је 254 са 2.288 кошница.

Дечјих забавишта било је 21, са 911 деце. Сва су забавишта приватне заводи, сем три у Загребу. Чувалишта било је 8, са 331 дететом.

Српскиг копфеспоналних школе у Сремуи Славонији било је на 7 места, _ и у њима 1558 ученика. Највише има у Земуну (585.) -

»Н. Васпитач“.