Učitelj

82 ИДЕАЛНО ПРЕДАВАЊЕ

рењем, да ће достићи што жели због тога што зна, чему тежи, те му је и начин рада, при свој својој жалосној правилности, бар потпуно саобразан постављеном задатку. 9. Предавање треба у ученика да постигне тројак резултат: 1) да постигне тежњу за знањем, а у томе је главни стимул у образовању; 3) да развије умне способности и 3) да увелича и прошири раније стечено знање. Од ове три задаће последња је најмање важна. жеља да се учим умење учити се несравњено су важнији, у доба кад се деца школују, него ли само задобијање знања. Очигледно је, при свем том, да су све те три задаће у тесној органској међусобној свези, ако се посао васпитавања правилно врши. На жалост, ваља признати, да се посао доста ретко правилно врши, те се, према томе, и често ова природна, свеза нарушава. Знања се могу саопштити тако, да ве жеља, за учењем ни мало не потстакне већ, баш на против, да се мало по мало угаси. Може се тако рђаво учити, да се способности ученикове не само не развијају, већ, на против, да се све више и више затупљују. Све то, по несрећи, бива доста често и због тога управо и треба жалити, што у нашим школама по где кад и нестаје љубави према учењу. »ја мрзим предавања, говори ученик, али јако волим ићи у школу, јер нам је тамо пријатно: ту нас је луно малишана, па се играмо, шалимо са учитељима и гледамо како да их преваримо и изиграмо.“ Малишан који овако говори није изузетак — тако мисле многи. Без страха да се погреши, може се рећи, да су сва та деца била лишена задовољетва , које је кадро произвести идеално предавање. Ако би старање наставниково било пре свега управљено нафто, да ученици заволе учење и датеже задобити што више знања; кад би он при том вежбао све њихове умне способности — постигла би се, покрај ових, и трећа задаћа предавања, увећала би се маса систематских знања.

д. Свако предавање треба да је, по себи, једна заокругљена целина и да има почетак, средину и крај. Овај је