Učitelj

ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА 807

'Исто је тако опште познато, да код виших естетичних осећања игра главну улогу асоцијација непосредних представа са готовим представама у свести. С тога се само после дугог претходног образовања може естетички уживати. Где тога нема, ту остаје свест равнодушна управо пред савршенијим уметничким облицима, или доспева у забуну, пошто за спољашње утиске нема унутрашњих односа, којима се тек задобива вредност осећања. Али ни овде не би било оправдано замислити дејство овог асоцијативног Фактора код естетичног уживања у облику стварно изведених асоцијација. Рашчлањавање је уметничког дела различито од естетичног уживање. У најгорем случају може анализа сасвим поништити уживање, пошто ће непосредна моћ утиска бити потиснута рефлексијом, у најбољем га случају може појачати, пошто ће подстакнуте предстгве бити нов извор за естетична дејства. Увек се дакле враћамо на то, да се осеЋање не састоји у непосредним присутним представама нити у њихову односу, но у поновном дејству свести на представе, и то дејство, при рашчлањавању представе, указује на односе, у којима се находе непосредно присутне представе према ранијима.

У овим односима каснијих представа ка ранијим налази свог релативног оправдања и Хербартов покушај, да се душевни покрети изведу из механике представа. Али не само да се та механика држи на сумњивој основи, но се још и нарочите сумње подижу против њезина хипотетског преноса на душевне покрете. Осећања и нагоне тумачи Хербарт као дејства представа, које једна на другу утичу својим квалитативним особинама и својом јачином. О афектима тврди да не зависе никад од садржине представа, но од степена у коме представе потпомажу или прече једне друге. Радост и жалост, нада и страх су му само Формална стања, код којих никако и не долази у обзир оно, чему се радујемо или чега

58%