Učitelj

686 . ГИЈО О ВАСПИТИЊУ

дови су, говораше још Ж. Ж. Русо, „провалије“ за људски род. То исто може се рећи и за већину места где · влада сјај, блесак. Свако пренадражење живаца у неке индивидуе, кад траје дуже време, унеће у његово потомство, услед закона о равнотежи органа, мождану изнемоглост или друге болести живчаног система, или други који облик физичке немоћи, што ће једнога дана да се заврши неплодношћу. Као што има, по статистичарима, крајева који сатиру, градова који прождиру, места која се насељавају о трошку околних места, тако исто има и занимања која упропашћују; и ова су често пута најкориснија по напредак друштвенога тела, најпримамљивија за самог човека. Најпосле, неки су мислиоци прегонили толико, да су тврдили, е је свако интелектуално напрезање у борби за живот смртна пресуда за цео род, да се напредак ствара истинским трошењем људи и народа који највише на томе раде, да. је најбоља погодба за истрајање, да се живи колико је. могућно мање умним животом, и да свако васпитање које одвише напреже способности детиње, тим самим га убија у крви. Ово је тврђење у неколико и истинито, ну рекли бисмо да би боље и дубље сваћено васпитање нашло лека томе. исцрпљењу расе, од прилике као што пољопривредник спречава исцрпљење земљишта, променом у"сева. Васпитање треба боље организовати, разноврсна знања ваља рационално распоредити, ваља установити = поступност наука према њиховој важности, те онда неће бити муке и претоварења за дух детињи. |

Право има Спенсер кад вели, што је савршенији. и | сложенији неки организам, тим се веће тешкоће истав__љају његовом свестраном развијању. Код нижих живо"тиња подизање младунаца не захтева много муке и времена; што није научило, живот ће га, без велике опасности, научити; пошто су њихови нагони веома прости, то је нешто мало искуства довољно да их воде у.