Učitelj

946 ПОВОДОМ ЧЛАНКА ПОЉСКА ПРИВРЕДА

чунати на какав успех од учења ове науке, када се теорија не би везала са практиком, која је примена прве. Али они знају и то, да се од ученика ових школа не може захтевати, да буду перфектни у пословима, као ученици стручних пољопривредних школа. Сам задатак и укупно одређење тих школа дали су предмету доста скучено место, ма да он за службу и потоњи живот ученички има већу важност '). И према томе наставници морали су свој захтев за пољопривредну практику да сведу на најограниченију форму, — у једној „Школској балати“, како би она ваступљена била бар са мањим пољопривредним гранама: воћарством, градинарством, виноградарством, пчеларством и свиларством

Али како се види, — не може се ни до тога доћи. Остало је, задовољити се другим начином; а то је: користити се ПИРА која је ту. — Но о овоме у другој тачци.

Г. Јуришић, као што смо напред под Д навели, каже: „да је познато да су они (тј. наставници Пољске Привреде) практиком сматрали екскурсије, те су ученике своје изводили до Топчидера, али су они сметнули с ума, да пољопривредне екскурсије и пољопривредна практика није једно исто“, и т.Д.

Пре свега је, г. Јуришић требао казати нам и то: из кога му је извора позналпо, да су наставници ови практиком сматрали екекурсије. Колико је мени познато, ни један наставник нигде није тако написао, а тешко да је г. Јуришић могао и чути кога да је се изразио овако као што он хоће. Сећам да је г. Јуришић као редовни члан Срп. Пољопривредног Друштва, био на прошастом Главном Збору овога друштва. Тада је било речи о начину предавања Пољске Привреде у Богословији и Учитељској Школи, те је споменуто, како су наставници принуђени у недо-

" статку школске баште водити своје ученике у Топчидер на праксу. И разуме се, како г. Јуришић, јамачно не може да верује, да се у Топчидер може ићи на практшикџ, него само у екскурсију, то је и по свом разумевању извео: како је „познато“ да су наставници практиком сматрали екскурсије“.

Г. Јуришић је овако сасвим олако протумачио једну напомену о идењу у Топчидер — ако је он своје извођење оснивао на тој напомени коју је чуо на збору — а није се хтео о том извоћењу ученика уверити аутентичније, онамо где треба. Ја му од своје стране, па и у име другова, могу изјавити, да настав-

5) Тако је „Пољска Привреда“ још у почетку избачена из учитељекогиспита (види „Учитељ. Школа“ и т. д. од Ј. Мијодраговића стр. 35) а годише њи се никако и не полаже. Е