Učitelj

НАДМЕТАЊЕ КАО ВАСПИТНИ ПРИНЦИП 4371

се тада јавља, престаје бити средство, већ постаје циљ самом себи. Моралисте одређују срећу у намирењу потреба, п ту указују на крајњу тачку надметања. Људи пак желе бити надмоћнији за то, што је та надмоћност пријатна: они обилазе ову обичну срећу, жртвују своје спокојство и јуре за својим претераним жељама, док их препреке не зауставе. Апстрактан разуман човек, идеалан представник хармоничног развића, кад би могао постојати, зачудио би се у чему се поједини људи надмећу и чему теже. Нерону је мало деспотске власти, те гине за триумфом вештака, Луји ХЛУ жели песничку славу, Александру Ш ласка Физичка надмоћност, Спенсера — по једној анегдоти — обеспокојава, једна изгубљена биљарска. партија. Има појединих преимућстава која не придоносе ни у колико благостању, па ипак за њима теже и узвишени песници и сурове војсковође и мирни кабинетски научњаци. Људи се такмиче и у пороцима лакше врсте: то иде дотле, да често победа доноси пропаст победиоцу (надметање у раскошностиј. Једино то не бива кад се тиче јаких личних жртава за општу корист: Христос, Кодар и Синђелић немају много такмаца. Ж

Надметање дечје има инстиктиван карактер, јер му циљ није познат. Ови малишани који у разноврсним својим играма желе сви бити први, који у артицама, дрвцима, куглицама од блата и т. п. желе сви бити најбогатији, и не помишљају чему им служи надметање. Из њих говори природа, и у толико чистије п непосредније, у колико је животно искуство мање. Они осећају пријатност у надмоћности и да би је задобили, несвесно раввијају своју снагу и употребљују своју вештину. Њихове игре то су потрошња, енергије, неекономна доиста, али у ствари корисна организму. Одвојена свако ва се, деца би развила ту енергију у мањој мери; састављена у групу, она врше једна на другу утицај који ову потрошњу увећава, Све су и добре и лоше