Učitelj

ЖЕНСКИЊЕ У УЧИТЕЉСКОЈ ОЛУЖБЕ 561

муж или жена учитељица, који под том погодбом склапају брак, зажелети, да у своме браку немају деце, само да се давањем оставке не умањи њихов приход. Није ли то одрицање и самога брака А која би непокварена и морална женска пристала на такав брак2 Истина је, да раденице и жене, које раде по трговинама, такође раде двоструки посао, али њихово је образовање обично ниже, услед тога је морално осећање у њих слабије развијено, те не осећају све материнске дужности, нити сукоб ове са осталим дужностима; ну домаћи живот и овде страда услед жениног рада на другом пољу Удате учитељице треба дакле одлучити од школе, јер оне не могу одговорити дужностима два разноврсна позива. Школа захтева целу, сву снагу једног човека; најмања расејаност, умор, повлачи за собом у најкраћем времену равнодушност ученика и најпосле неред, а тиме се убија свако васпитање. Може ли се дакле рећи, да оне покрајине 'у Аустрији) имају право, у којима се удата учитељица мора одрећи службег ; Нема сумње, да се неудата учитељица више интересује за школу, него жена, која је оптерећена кућевним пословима и бригом за децом; ну, као што сваки створ на свету, тако и девојаштво учитељице има и својих рђавих страна, чије се последице осећају у школи. Поред свих женских учитељских школа и лисеја свака девојка добро зна, да је она створена за удају. а не за учитељску службу; то сазнање лежи у крви сваке девојке. Прва последица девојаштва учитељице је та, што тежи, да се што пре опрости шкоде и да се уда. Свака разумна девојка гледа да то буде у цвету њеног живота, у младости, и из искуства се зна, да су учитељице у оним покрајинама, где не могу, као удате бити у служби, само привремено у школи; у покрајинама, где су оне најобразованије, лако им је конкурисати својим другама, неучитељицама; види се дакле, да и неудате учитељице радије поклањају своје срце мужу, · него школи. Може ли се дакле много веровати у њихову педагошку озбиљност за школу Већина учитељица остаје неудата, и оне готово све постану нервозне; ове су учитељице сталан капитал школин, и то капитал сумњиве вредности, кад се узме на ум, колико је узалудних чежња и горчина преварених нада често сахрањене у срцу тих учитељица; да ли је могуће, да буде весела девојка, која види да стари, а не удаје се. А зар учитељ и васпитач не мора пре свега бити весео и расположен човек Свима позната пакосна природа, рђаво расположење уседелица није случајни, него природни резултат њеног бесцељног, усамљеног живота. Нека разум практично суди, колико хоће, али њено срце одбија наметнуту дужност и она