Učitelj

О ЗАРАЗНИМ БОЛЕСТИМА У школи

И ИО РОИНО

Другог или трећег (а кадшто и тек петог) дана, пошто се дете заразило (гљивице на крајницима угњездиле), дете почне да куња, добије главобољу, грозницу (ватру до 40%), болове у гуши, жљезде му на врату отекну и ако му погледамо у гушу, видићемо на отеченим и поцрвенелим крајницима и њиковој околини сиву навлаку (мембрану), која, је чврсто уз слузокожу припијена и не да се тако лако обрисати. У лакшим случајевима навлака се не шири даље од крајника и деца је могу да искашљу и избаце; али у тежим болест се распростире и пређе са крајника и небаца на ждрело и спусти се и у гркљан. Деца тада обично промукну, тешко дишу и кашљу као да имају кашаљ рикавац.

Овај облик гушобоље — круп сада се ређе виђа но пре десетину година, када је многу децу давио. И код дифтерије у гркљану награде се навлаке, које деца у лакшим случајима могу да, искашљу; а у тежим случајевима постају одмах нове мембране, које се могу толико да нагомилају, да напослетку сузе гркљан и душник и деца умиру, јер не могу да дишу (не могу довољно да добију кисеоника, а у крви им се накупи 00,).

Ну није само опасност по живот деце, да диФтерија не пређе у гркљан, већ многа деца страдају и код дифтерије у ждрелу услед тога, што диФтиритичне бациле одлучују отров (токсин) те се деца отрују и ако је процес у гуши прошао. |

Као последице од диФтерије виђамо болести бубрега, срца и плућа а код школске деце, још и узетости разних мишића. Тако многа деца после диФтерије постану разрока или не могу добро да виде или говоре кроз нос или изгубе право држање.

И код скрлета могу деца да се разболе од гуше. Тада жљезде на врату јако отекну а крајници се покрију модро-прљавом навлаком, која јако заудара, јер пређе у трулеж. Ову гушобољу не изазивају дитеритичне бациле, већ стрептококе.

Дифтеритичне бациле врло су постојане и налазе се у устима, едрелу и носу диФтеритичних болесника, каом оних, који су оздравили од диФтерије за дуже времена ; али се могу наћи у ждрелу и носу и здравих људи те мале повреде на слузокожи и катари, могу да изазову, да се бациле угнезде и болест проузрокују. Оне се одржавају у животу и ван човечијег тела дуже времена, само ако су на згодном земљишту (на органским материјама) и ван светлости, као у влажним становима и подрумима.

ДиФтерија се преноси најчешће искашљивањем, кијањем, пљувањем, љубљењем болесне деце са здравом као и додиром болесника и његових ствари, које је имао у рукама као што су играчке, рубље,

а ла