Učitelj

8446 И 00 7 У ВИНОМ

694 СМЕР ВАСПИТАЊА БОА У И АМА КАЗНИЛА

механичном душевном радњом, представља нам најважнији и највиши ступањ човечје образованости.

Ако Кант и Хербарт имају право, ако је воља управо објект етичког суђења, онда нема, ни најмање сумње, да је образовање моралне воље највиши васпитни смер. Поставимо ли за задатак образовање сталне добре воље у васпитанику, то смо истакли васпитни смер, којем се не може одрећи апсолутна. вредност. А такав нам смер износи идеалистичка етика, која ставља човеку у опште највиши и од опште вредности задатак, И тако у питању о опредељењу васпитаниковом даје нам она највише гледиште и ва Философску педагогику. Помоћу појма о васпитању утврдисмо да ов унутрашњости васпитаниковој мора дати извесан оталан облик, а помоћу етике изнађосмо ето п то: какав треба да буде тај душевни облик. Задатак васпитачев можемо дакле овако Формулисати: васпитач треба, тако да васпита свог васпитаника. како ће његова доцнија, личност одговарати идеалу човечје личности.

Васпитачу мора лебдети пред душом идеал човечје личности исто тако, као што и уметник — само Фантастичније, живље — гледа у својој души идеал пре него што ове лати да га оствари. То остваривање идеала може често пута да не испадне онако, како би то васпитач желео и како је ишчекивао; ну, идеал не губи тиме ништа од своје вредности. Само нек је он пред Аушом васпитачевом у потпуном колориту овом: поред свих неуспеха, поред свих разочарања које не могу настати у борби идеала са стварношћу, сјаји он још увек необичним сјајем, који испуњава, васпитача све новом топлином и новом енергијом. Учини ли он све, да моралу — како је он представљен у кругу стичких идеја — прибави власт у души васпитаниковој, то се он уздиже до идеалног схваћања свог позива; онда, може бити сигуран да тежи за потребним и од опште вредности смером, ком се морају подредити сви могући