Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 653

28. Увек се раставља предлог и прилог: од тада, од кад, до над, по сад, од како итд. Саставља се само: сувише.

29. Предлог и именица, или предлог и придев, или предлог и заменица у прилошком значењу, растављају се по правилу. Само се састављају: наизуст, наочиглед, уочи, наместо (наместо њега), заједно, уједно, подједнако, управо, натраг, одмах, умах, намах, изненада, увек, изнутра, унутра. — Дли: с места, с поља, с трага, на поље, из прва, у јутру, до века, у кратко, у брзо, у скоро, на жао, до мало, на име итд.

80. Пише се: сутра дан, дан дани, дан данас, вас дан (а не ваздан), ма који, ма какав, ко му драго итд.

31. Пише се: итд. тј. нар.

82. Пише се: тобож, дајбуди, Богме, дабогме, ваљда, можда.

83. Пише се: рек'-би, ајдемо-те, брзо-те, овамо-те, на-те, де-те, дела-те, дедер-те.

—— > · •Ф—-——

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

4

Усправно и косо писање. Последњих десетину година педагошке и лекарске кругове јако је интересовало питање о косом и усправном писању. Истакло се и доказивало се, да је усправно писање у свему боље од косог писања. Новине у опште лако добијају присталица, па је тако било и у овој ствари. Кад је у страном свету усправно писање придобило многе и виђене присталице, јавило се исто питање и код нас. Године 1891, наша два лекара, др. М. Јовановић — Батут и др. П. Поповић реферисали су Просветном Савету о овој ствари и препоручили, да се и код нас тако писање почне уводити. Просв. Савет и министар просвете прихватили су то и једним расписом наређено је, да се у десетину првих разреда, у Србију заведе и опроба усправно писање. То беше почетак, а може се рећи и свршетак овог писања код нас, „јер нигде није објављено, шта је по овом урађено даље.

После овога, у колико се сећамо, није нико код нас ни писао опширније о овој ствари, сем М. Стевановића (,„ Учитељ“ св, 8и9 од 1895 г.). Докле су се у страном свету и педагози и лекари занимали врло много овим питањем, писали, препирали се, доказивали,