Učitelj

364 ЗАБАВА И ПОУКА

— При свем том, семе које си посејао донеће плода. Да си ти тамо остао коју годину, нема сумње да би се та радња усавршила и раширила по целој околини. — Али ти си уморан а од ноћи је прилично превалило, зато ће боље бити да потражимо постељу.

Лежао сам после тога дуго у постељи а ока нисам могао свести. Мислио сам само о тим кобним премештајима, по потреби, који из године у годину све већи бивају и од којих човек нема мира кадкад преко целе године. Да ли је могуће да су сви ти људи толико криви, да их тако грозном казном ваља казнити Зар се на тај начин не казни цела породица, кад се мора зими селити из једнога у други и трећи округ Зар човек не постаје јачи и жешћи агитатор И ако случајно није такав био, зар се тиме баш не баца политици у наручја, као што је случај са Иваном. Јадни Иван! И њега су политички таласи захватили и у његову још неоскврњену душу бацили клицу злобе и мржњ партиске. :

Сећам се лепо кад га је мајка, ситна и омалена женица с бледим лицем и живим црним очима, довела к мени у школу.

— Ево ти и мог Иве, господине! Хоћеш ли га примити у школу г2

— Па мали је још снашо, готово би могао остати за, до године. Знаш да има читав сахат да путује свако јутро док до школе дође. То је и сад тешко за њега, а да како ће зими, кад снег завеје сваку пртину 2

— Не брини ти ни мало за њега, господине! Ето, ово јутро, све је измицао преда мном и скоро трчећи дошао до школе! е

— Е, добро, добро, примићу га кад је тако вредан. — Па, Иво, волиш ли књигу да учиш 2

Ива само нави своју лепу главицу на једну страну, развуче румене усне, и кроз ситне беле зубиће прошапута:

— Волим! –

Тако вам је Ива постао ђак. И доиста је с вољом учио за све време свога школовања. У школу је долазио уредно вазда чист и пристојно одевен, да сам га често за углед истављао осталим ђацима. Отац му је био терзија у селу, који се лети бавио више о пољском раду него о занату. Зими пак с ножницама и аршином под пазухом, и закач-