Učitelj

390 ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Ми(ејеј не може да разуме за што се више плаћају учитељи који обучавају децу од 10—12 год. но они који имају млађе ученике — од 6—8 или од 81038, обучавање већих ученика не треба ни више стрпљивости, ни веће умешности нити јаче педагошке спреме. У Француској на против млађе наставнике постављају у више разреде, јер они поред добре теоријске спреме "и јаке воље немају велике практичне способности и искуства, а без тога св не да успешно радити у нижим разредима. Сем тога МнНејеј налази да је и мешовитим школама теже радити но у посебним.

Средња мера награде била, је: 18901, 18912 1892|8 18931, 18945

| За учитеље ОВ А (БА пр БАРУ па Ае сео (ле И За учитељице 880 « 590 895 « 914 о: - 06: « За наставнице све- ; штеничког реда 562 « 562 « 562 » 561 « 566»

ХГ ЏШенсије. По закону од 1863 год. учитељ има права на пензију после 30 година службе награђене од стране државе, ако има 60 година; после 920 год. таке службе ако има 70 година и после 10 год. службе ако је за исту неспособан услед болести.

Џенсија се рачуна овако: за сваку годину КЕ део средње плате коју је за последњих пет година уживао. Највећа пензија износи | ове средње плате.

Процент изноби 3 у: Шрва плата и повишица не одузимају се.

Закон од 1874 год. даје право на пензију после 25 год. службе, ако учитељ има 50 година. Пензија износи 29] средње плате. Проценат је 54 Општине уплаћују од своје стране по 20 у Учитељице свешт. реда немају пензије. Удовица има права на ! за мужевљеве пензије после 3 године брака.

ХП. Школвке књиге. Просветна комисија одређује књиге које ће се · употребљивати у јавним и приватним школама. Трошкови око прегледа књига падају на терет аутору или издавачу. Ниједно дело не прима се на преглед у рукопису. Кад аутор или издавач желе, да извесна књига уђе у списак књига одређених за употребу у школи, они прилажу по три егземплзара књиге просветној комисији, заједно са сумом потребном за покриће трошкбва око прегледа. Књиге прегледају бар два члана нагменована од стране Сталног Одбора. Они подносе извештај Просветној комибвији а ова доноси коначну одлуку. С тога нема много школ. књига и лоједине се пишу тек на захтев специјалних комисија, према њихову плану и упуствима, Таким делима досуђује се и извесна државна награда.

ХШ. Библиотеке. Тек у !889 год. створене су библиотеке за одраслију децу (ван школе). Ових библиотека има мало у њима јо мало књига, а мало је и читалаца. Изгледа да се у Луксенбургу боје читања, јер ни у учитељским школама ученици не смеју читати књиге без одобрења директоровог или свештеника школског. Чак је и Жил Верн изгнан, јер се боје да његова дела не шкоде уображењу. У књижницама има много пољопривредних дела. (а привредна знања најмање се могу из књига добити). Сам Гаавни надзорник жали се што нема историских дела, географских, дела из природ. наука, путописа и т. п. Томе је међу тим, држава крива, јер она и набавља књиге. (Једна једина општина је одредила 18945 30 !г. на ту сврху.)

>