Učitelj

“

622 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Наше гимназије и реалке пате највише од честих промена наставнога плана и од премештања наставника, услед чега бива и то, да наставници предају оне науке, за које немају довољно стручне спреме. — Нама су потребне и гимназије и реалке. Гимназије треба да буду нарочито у оним окрузима, који се граниче с туђим областима; јер у гимназијама, је национални елеменат више заступљен, него у реалкама. Ниже гимназије треба претворити у ниже реалке, занатлијске школе, ратарске школе, ниже трговачке школе. О занатлијским школама, које би замениле неке. ниже гимназије, има закон већ близу шест година, а још није уведен у живот. — Сумњиво је, да би спајање тимназија и реалака у једнолике средње школе, које би сеу вишим разредима делиле у два правца, хуманистични и реалистични, донело већу корист за више образовање наше омладине. Можда би корисније било, кад би се и код нас установиле ргалне гимназије, које неки научници сматрају као идеалне школе за више опште образовање, јер у њима су оба ова правца образовања подједнако заступљена, те се не тај начин поузданије долази до хармонијскога обравовања. Наша, Богословија, према новом закону од претпрошле године (који такође још није уведен у живот), спремаће будуће свештенике кроз девет година по једном плану, а у добро уређеном интернату. На тај начин моћи ће се у њих развити оне характерне црте, којима се одликују прави свештеници и учитељи народни, који с одушевљењем врше

свој позив. — Али ми немамо још теолошкога факултета у Великој Школи, а нема ни духовне академије још нигде у Српству, — и ако је једна побожна и родољубива, Срп-

киња овде у Београду (гослођа Драгиња Станојла Петровића) наменила, 200.000 динара за више стручно образовање младих богослова из свих крајева српских. Богословски факултет потребан је нама не само због научне спреме будућих наставника Богословије, вероучитеља у средњим шко-