Učitelj

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 7151

лица исказују тугу; чије уши пиште од шамара, а њежни вратови тресу се од удараца. Клањајући се пред вама, ја вас молим, нежна, децо, читајући ово, сетите се бедног Хоћа«.

Лутера су у Мансфелдској школи за једно јутро добро ишибали [5 пута. „Маври и Татари боље су поступали са својим заробљеницима — узвикује његов сувременик Рабле — него наши учитељи са својим ученицима. Кад бих ја био краљ у Паризу, подложио бих ватру под наш чувени колеж Монтегју, и изгорео бих тамо и ректора пи учитеља за њихову нечовечност«.

„Кад је мој учитељ био подпомогнут вином или ђаволом прича Амбер — он ме је скидао сањивога са сламњаче на којој сам ја спавао, и узевши ме за ноге, вукао ме по поду главом, представљајући њиме плуг. За тим је почињао он са мном другу забаву. Додао ми једну мотку и наморао ме да се попнем на њу, и бацио ме заједно с њом на земљу. На послетку, он ме је завио у једну врећу и обесио о прозор. А он ме је тако добро учио, да ја у 14. години нисам знао ништа«!!

Било је извесних дана у години кад су децу тукли не за ове или оне поступке; и то све без разлике, санћим ради тога, да се“ очисте свих дотле учињених грехова.

Како је била непоколебљива вера код тадашњих педагога у спасоносно дејство телесне казне види се из тога, што су се мудри васпитачи искрено и озбиљно чудили, ако бој не поправи дете.

„Шта то значи — питао је Анселма Кентерберијскога (+ 1109 г.) један познати абат — дан и ноћ бијемо ми ову нашу децу, а она не само што не постају боља, него су све гора и гора, и на крају крајева од њих порасту тупоумни и покварени калуђери«7!

До чега је пак доводио ђаке тај бој види се, на пример, из ове изјаве Еразмове: „Колико је младежи с прекрасним способностима, који су пружали најсветлије наде, на мојим очима умрло и сишло с ума, не могући да издрже ужасну дисциплину те знатне париске школе«.

Праведну карактеристику тој нечовечној системи дали су доцније хуманисти. Ретко се може у историји наћи тако мрачна иронија, каком дишу средњевековни називи школе и учитеља. Усћојас, већоТавнеј, Шеегагша Тад, Ја гоаејае т — ето то су грчко-римском старином завештана привлачна имена. „На наковњу, под тешким ударцима. чекића, разрастао ме господ — тако описују сакривену тим именима праву вредност сами средњевековни људи, који су издржали жестоко кушање те залудне забаве“. „Апсане и мучила несрећне заробљене младежи, разбојници, тирани, касапи, џелати — тако су доцније пре-