Učitelj

УЧИТЕЉИ И УЧИТЕЉИЦЕ У НЕМАЧКОЈ О

зије црта овим речима: „мој бесплатан стан састоји се из собице, која се налази на врху сељачке куће, чији сам кров могла руком дохватити. Собица је имала два мала. прозорчића, који су били окренути на задње двориште мога суседа, који је по занимању био касапин...“ Подаци зборника оповргавају то распрострањено лажно мњење, на основу кога се живот учитеља у селима и невеликим градовима, услед мале плате, тобож јевтиноћом надокнађава. Учитељица једног источно-пруског градића, која је, после 23 године службе, Достигла плате на 1330 мар. пише: „Цене овде нису баш тако ниске, као што многи мисле, јер ја плаћам за стан 200 мар.“ — А друга учитељица из Источне пруске пише: „ја сам почела. овде моју службу са 600 марака плате. Са мном још живи моја. мајка, коју сам обавезна издржавати. Ништа ми друго не остаје, него да дајем приватне кондиције, које ужасно подривају силе...“ Младе девојке, које су у градовима навикнуте к извесному „ЗЕапдаг! ој ше« попадајући у село са 600 мар. прве плате, принуђене су да се одреку многих блага, које им култура пружа... »Кад сам ја дошла овде, — тако пише једна учитељица, из померанског места, .— примала сам свега 600 марака. То је било до немогућности мало. Ми грађанке се овде постепено успављујемо...“

У западним пруским провинцијама, а особито у индустриским центрима, материјално стање учитељица је мало боље. Овде већином преовлађује размера основне плате у 900 марака, уз коју је, поврх тога, у Вестфалији и Рајнској области у обичају додатак за стани огрев. У осталом, ваља имати у виду, да живљење у индустриским местима често пута пролази скупље тако, да 900 мар, баш не чине још велику раскош. У пруским покрајинама, као што је Шлезија, Шлезвих-Холштајн и др. подаци зборника с тугом на срцу констатују још неразвијени друштвени живот међу учитељицама. Те су околности утицале и на непотпуност зборничких података из тих места. Имајући у виду знатан недостатак не са свим савршеног школског законодавства, а при очигледним условима, већ се одавно појавила практика доста широке узајамне помоћи међу учитељским · персоналом — као неопходном допуном самога закона. Благодарећи јавној штампи и усменој пропаганди, био је у 1875 години основан свеопшти немачки пенсиони Фонд за учитељице и васпитачице, који се налази под заштитом удовице царице Викторије. Пенсије, које се издају из тога Фонда, састоје се из улога његових чланова, кога могу бити све немачке учитељице општих и стручних (технич-

' Држати се на висини свога достојанства.