Učitelj

ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД 119

поцрпене из људске историје. У опште, појмови се стављају у службу вољи.

Ови су ступњеви названи Формални, по аналогији с логиком, која казује Формалне законе мишљења, без обзира на грађу, која под те законе може потпадати.

Предавач је завршио ово предавање прегледом опште дидактике и напоменом о задатку специјалне дидактике.

Предавање УТ. Предавач је говорио о ходегетици, оном делу педагогике, који се бави непосредним васпитањем. А под овим се. разумеју: управа над децом и непосредно васпитање у ужем смислу. Оно прво само отклања препреке и сметње, ово друго упућује вољу; прво утиче негативно, друго позитивно; прво. прилагођава васпитаника спољашњим условима, под којима се васпитање врши, друго прилагођава вољу условима произлажења из убеђења; прво ради за садашњост, друго за будућност; прво битно не васпитава, друго обратно; прво само уклања, непотребно, друго развија оно што је потребно; прво поступа са васпитаником као са анималним, друго као са духовним бићем: прво поступа деспотски, друго с разумевањем; код првог је меродаван ауторитет васпитача, код другог имг и учениковог самоауторитета; првом је предмет спољашње понашање, другом унутрашња моралност; код првог се каже ученику: ти мораш, док код другог васпитаник сам себи вели: ја хоћу.

Непосредно васпитање, које претпоставља, убеђење, долази после наставе, док је управа одмах у почетку потребна, јер без управе, која ствара ред, не може ни наставе бити. У почетку се претежно управља, доцније је све већа влада убеђења васпитаниковог. Прво долази управа, па настава, и на послетку непосредно васпитање. Али не треба мислити да је у једном периоду само једно, а у другом само друго. Непрестано се врше сва три процеса, само што један или други претеже на појединим ступњима,

Најбоља је она управа, која може да одржи ред са мало средстава. А средства су превентивна (пре учињеног преступа) и репресивна (кад је преступ већ учињен). Превентивна су срества: природна настава, занимање за време одмора, и надзор. А. репресивнг. су срества: ауторитет васпитачев, опомена, претња и казне. Ове су последње или природне последице самог преступа, или казне, које стварају непријатно осећање. Овде је предавач изнео равлоге против телесне казне. |

Више пута је потребно да се отклањају телесне препреке.. Але: то није ствар васпитања, то је посао хигијене. Неоправдано је кад се каже: Физичко васпитање. јер, као што смо видели, васпитање,

525