Učitelj

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 781

вањима и истраживањима јелинских споменика, којих ће вредност, као и сад што је, остати вечна за човечанство.

Слава Француској школи у Атини. Ректор Велике Школе у Краљевини Србији Д-р В. Бакић.

___ Други интернацијонални конгрес за универзитете држаће се од 19. до 21. маја 1898. по новом у Бордоу. Припреме око њега поверене су професорима Сењану, Ембару де ла Туру, Блару и Фалоу. У програму стоје између осталих ове тачке: Изједначење по вредности градова у Француској и у иностранству, реформа или задржанање бакалауреата, дискусија о средствима да се избегне изоловање студената у универзитетским центрима, анкет о сличном уређењу у иностранству.

Удружења за студије. Новембра 13. прекланске године по нов., министар просвете Рамбо, изјавио је у скупштини: „Одлучио сам, да овластим наставнике склапати удружења за студије, месна и покрајинска“, а у двема доцнијим приликама (!. Фебруара, 7. априла 1897.) изразио се у истом смислу. После овога решио је први збор виших наставника у априлу лањске године, да се оснује 8 покрајинских удружења. На молбу наставника париске и лиљске академије за потврду њихног савеза, министар просвете је одговорио, како им то не може допустити. Влада је мислила само на то, да допушта, удружење између наставника једног завода, али да им даде могућности, да могу ступати у везу са сличним удружењима исте академије. Изузетак од овог правила може се само учинити, кад се ствар тиче оснивања удружења, које има задатак само међусобну помоћ. Ово објашњење изазвало је у заинтересованим круговима чуђење и разочарење и надати се, да ће министар и ако не допушта покрајинска удружења, која се распростиру на више академија, опет допустити таква у појединим академијама ради претресања педагошких, литературних и научних питања.

Неконфесионалне школе. Са 320 против 94 гласа решила је скупштина, да се говор, који је при претресу просветног буџета држао пређашњи министар Леон Буржоа против напада клерикалног посланика Дениза Кошена и у коме је бранио безконФесијоне државне школе, растури у све општине у Француској лепљењем на зидове. Говорник левичин навео је, да лајичка школа негује баш толеранпију, поштовање сваког уверења. Тврди се, морална је настава недовољна и да је ужасно велик број младих злочинаца између ученика државне школе, али зар се не зна, да је већина деце у лајичкој школи походило са свим уредно религиску и катихитичну наставу, чије се дејство толико хвали; ником се не брани, да даде својој деци у лајичким школама толико религиске поуке, колико хоће. Шта се дакле доказује, кад се каже: Ја узимам масу ученика, што су изишли из световних школа и оних из духовних; упоређујем обоје и као и осудв, које су изречене против једних и других, Ништа!