Učitelj

7192 КЊИЖЕВНОСТ

да цитирамо све што је на стр. 127—134. С тбта упућујемо читаоце на књигу.

Предмет је четвртом одељку: учитељ ван школе. У пет лепих чланака (стр. 135—171), којима је кљига завршена, писац је изнео какав треба да је учитељ према цркви, држави, у друштву, породици и у себп самоме.

Слажемо се с писцем да је дужност умних вођа народних..... да. пазе, да се вера не убија и не омаловажава онде, где она још даје основни правац радњама људским и друштвеним» (стр. 136), јер доиста ништа није грђе од човека, који нити верма црквене и верине заповести, нити га на поштен и користан рад одушевљавају какве идеје. Такав је човек способан за све што не ваља. С тога учитељ треба да се стара, да се очува вера. у оној маси народа, којој није могуће да добије потпуно и свестрано образовање. Како треба на томе да ради учитељ —- о томе писац више говори. ~ _ Расправљајући о дужностима учитељевим према држави, нисац препоручује „учитељима да, место теорисања о реформама п новом уређењу друштвеном и политичком, проучавају свој народ и особине његове, јер «све стоји до људи, све зависи од њега какви су они...... ваља стварати људе, а с њима ће се и установе саме поправљати.» (Стр. 142). Изгледа, према томе, да нема смисла радити на реформи друштвених и политичких установа, већ да једино и сву бригу треба поклонити васпитању људи. Али у ствари није тако. Колико установе зависе од људи, толико и обратно — карактер људи зависи од тога какав је друштвени живот, какве су установе. Људи и установе узајамно делују једно на друго, зависе једно. од другог, онако исто, као што просвета и материјално благостање једно без другот не могу. Не споримо да учитељу главни посао треба да је преваслитавање, поправка људи; али је једнострано пишчево гледиште да само људи | утичу на установе, а не и обратно. НЕ.

Потпуно се слажемо с писцем да је «добро да учитељ не води партиско коло у месту у којему је» и да ће «за школу стећи много више симпатија, ако не буде носио барјак партијски.» (Стр. 146). Ради тога додајемо ми — учитељ не треба да је члан ни једне политичке странке (то не значи невршење грађанске дужности гласања), јер ако има партиску чланску карту, онда, кад би био изабран, дужан је да се прими чланства и часништва у месном партиском одбору, чиме се ставља у положај по школу непбгодан. Код нас је, и у вароши и на селу, довољно политичких агитатора; али је веома мален број вредних и способних радника на пољу културе (материјалне и духовне). Међутим само културно напредном и снажном народу (какав су н. пр. Чеси) осигуран је опстанак у будућности.!

Даље писац говори о томе, какав треба да је учитељ у друштву. И ту има лепих мисли и корисних поука, са којима сваки учитељ треба да се упозна. После овог у- књизи има још два чланка. У једноме је реч о томе, какав треба да је учитељ у себи самоме. Књигу писац завршује на- | поменом да је «учитељски посао тежак» и да више пута, поред свих напрезања, нема успеха. «дато учитељ мора да је у неку руку мали Фило-_ софФ и да све сноси трпљиво..... успех је у многоме су Божјој руци»,

: Писац ових редака раније је ово питање расправљао у овом листу, у свесци за новембар 1894 год. у