Učitelj

856 РАСПРАВЕ Н ЧЛАНЦИ

о неговању слабоумне деце у разним стадијима. У овом погледу вредне су помена и студије Д-р Чарлса Милса о слабоумној деци у Вајнленду.

У школи за поправку деце у Вестбору и Витијеу чињени су опет равни огледи, да се проучи морално и социјално осећање младих злочинаца.

Испитивање, које је и сам писац овог чланка предузимао у школама Калифорније, изнело је на видик, да је од 10842 привидно нормална детета више од девет процената имало случајне неправилности у цртама лица, покретима и говору. Седам процената је било бледих, мршавих и слабуњавих, а десет процената је било тупих за школу. Из ових студија као да излази Факат, да школу, у којој се сматрају, да су само здрава и нормална деца, походе и врло многа слабоумна деца, која се међу тим не сматрају за анормалну, али очевидно својим поремећеним нервним системом, збуњеним појмовима, слабом моћи опажања и слабом вољом озбиљно сметају рад јавне школе. Оличне студије доцније и од других подупрле су пишчева тврђења и у недалекој будућности извесно ће се ова анормална деца искључити и упутити у школе за слабоумне.

4. Мајке. Америчке жене, а нарочито оне, које су добиле уни-

верзитетско образовање и сад имају малу децу, живо се интересују.

још од почетка овог покрета овом психологијом детета. Прајерово "дело „дута детета“, које је у Њујорку преведено и штампано, било је за америчке жене од особите важности и особитог подстицаја у овом смислу. Госпођа Катлин Кертер Мор проматрала је своје дете за прве две године његова живота особито брижљиво; тај њен трудни рад донео јој је на пенсилванском универзитету титулу доктора Философије. Њен је “метод обухватао: | посматрање свих изјава (маниФестација) делатности и погодаба, под којима се појављивале те изјаве, 2. посматрање свих промена и погодаба, под којима се појављивало то промењивање, све пак у вези са опширним извештајем и о другим питањима. Госпођица Миличевт Син из Калисорније посматрала је по Прајеровој методи своју синовицу од рођења па до краја треће године, а госпођа УиниФред Хел чинила је слична

проматрања са својим рођеним дететом за првих 500 дана његовог.

живота. Исто тако и друге интелигентпе мајке дале су многобројне више или мање потпуне студије. И, ако се вредност ових дечијих биографија може судити по већ штампаним, то се с приличном извесношћу може предсказати, да ће се наше познавање првих година, детињства знатно увећати научним студијама образованих матера.

ја 5 5 4