Učitelj

866 РАСПРАВЕ И ЧЛАНИЦИ О

кад је она школе распростирала школе, и онда кад је она противстајала народном образовању.

Значајан покрет у школском питању учинила је реформација, те се може рећи да она није била само реформација цркве већ и школе и друштва. И католицима и протестантима. потребни су били борци за своје вероисповеди, и за то су полагали велику наду на школу. Лутер у својим ватреним проповедима препоручује сиротним људима да дају децу у школу. „Бог ти — вели Лутер — није дао децу само ради твога задовољства и ради света. Он ти строго заповеда да их васпиташ за службу Господу, иначе ти си непокоран Господу. А како ћеш их васпитати за службу Господу, ако не буде проповеди ; ако се духовнички сталеж багателише. То ће бити твоја кривица, од којећеш се сачувати, ако будеш давао децу у школу.“

Ну ми би били неправедни према протестантизму, ако би, наводећи ове речи Лутерове, приписивали реформаторима одвише узак поглед на школу. Протестантизам, као шротивност католицизму, прогласио је право свакога детета на образовање не само ради једних црквених потреба, него и у интересу породице, општине и државе. Протестантизам је уздигао принцип обавезног школовања за све чланове друштва без разлике.

Протенстанска је црква, истина, продужила дело католичке цркве, али она није узела само за себе у монопол народно образовање, него је громко у тај посао увлачила и породицу, и општину и државу. Друга заслуга протестаната састоји се у томе, што су они урадили да се народ може користити светим писањем на народном, а не на мртвом језику, написали много књига које су замениле „некорисне и штетне књиге калуђера и будала“ (Лутер). Значај овога акта подвачи и сам Лутер. уПри овој великој количини књига, код читања и-проповеди — он каже — може се сад за 3 године, научити више нег пре за 20 година. Сад жене и деца, знају о Богу и Христу више него пре сви универзитети, сви манастири, сво абатство, сво папство и сав евет.“

Учинивши тако крупне успехе у религиозном образовању народа, реформација у је исто време много урадила и у погледу умног образовања. предавања знања, и развитка интелектуалних сила код омладине. Истина, ни протестантизам није се могао сасвим одвојити од оног времена. У програмима својих школа он даје главно место латинском језику. Али већ сам Лутер много препоручује изучавање матетатике и историје. То исто понавља и Меланхтон, и

тако су њих двојица положили и раширили земљиште за реалне

науке, као важног предмета у шк. програмима.

Ма