Učitelj

882 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

организованих друштава, која већ постоје, у један „опште немачки савез.“ И почетак таком савезу био је основан у претпрошлој 1899. год. јер сви главнији заводи, који постоје у корист учитељица и васпитачица, као: свеопшта немачка пенсиона благајница па учитељичких друштава и васпитачица у Берлину са његовим уточиштем у Штеглицу, друштво учитељица у Гетингену; уточишта у Хандерехајму, Висену и Нордернеју, пруско друштво виших женских школа и др. — ступили су у општи савез. Циљ је савеза да да могућности за опште поље рада уједињеним у њему заводима и да разумном економијом сила да њима већи, успешнији развитак. Што поједина друштва припадају к Савезу ни уколико не страда аутономија појединих друштава и завода. Но баш на против, ови последњи у великој су добити од тога што постоје у Савезу. На улажући специјалног улога, они се користе бесплатним посредовањем у добијању места, бесплатним добијањем савезног органа — часописа а и другшим удобностима, које само може да да виша широка организација удружбња.

Остајући у границама питања о судбинама учитељског персонала, ја хоћу да кажем неколико речи о врлинама и ососинама учитељског типа насликаних у производима лепе немачке књижевности. У старија пређашња времена лепа књижевност, знала је и сликала општи тип учитеља, но он се у њој јавља не у смислу популарној у народу слици, не као васпитач поколења, која подрастају, — но као „магистар“ и жрец науке и мудрости. Основни народни учитељ пређашњих времена, не представљајући из себе карактерне индивидуалности, није давао ни повода к стварању одређеног типа у књижевности. Само ново време, које је створило цели сталеж народних учитеља, створило јеи слични тип, који одговара у књижевности многобројним причама и приповеткама. Та се слика јавља, с почетка овог века, носиоцем потпуно одређене мисли. У једном делу немачке књижевности, учитељ се јавља Фактором тширења светлости и знања међу љубопитним народним масама и његовим поколењима, која подрастају. Он се још јавља носиоцем и тумачем тежња к слободи, које живе у народу и дечијим душама. На томе се путу он сусреће и судара с масом тамних сила, с којима у борби он често подлеже, не налазећи још довољне потпоре у својој околини. Таквог рода учитељску судбину описује талентирани плсац Ридер — у својој доста повеликој приповетци: „Ет Меггпскфег Катр! ипа Епде ејпев Бећгегв.“ (Ометењак. Борба једног учитеља и њен свршетак). Приповетка је обратила на себе свеотшту пажњу, благодарећи својој савремености, јер баш у садање време поново