Učitelj

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 895

3. Одовор се мора потпуно покљапати с питањем. Ученик не треба у одговору да понавља цело питање, али мора свој одговор према питању тако да подеси, како би се видела логична веза између питања и одговора. Понављање питања у одговору изгледа, код старијих ученика, смешно. Као год што је понављање одговора смешно пето тако су смешни крњи пи непотпуни одговори. Не ваљају н. пр. овака питања и оваки одговори: Шта је грехг __- Кад се зло ради. — Шта је острвод — Кад је свуд наоколо вода. — Шта раде деца у шко: |

4. Одоварање треба да буде у пуним реченицама. Ово се тражи поглавито због вежбања у језику, да би се ученици навикли на правилан говор, јер се правилним · говорењем ученик приморава и на правилно мишљење. „Говор је логична стега ученичког духа“. Само јесте или није нису никакви одговори, нити се тако одговарање сме допустити у школи. Па баш и онде где би се могло одговорити са јесте или са не или није, треба оваке одговоре допунити другим чим, н. пр. Јеси ли готов с твојим послом —— Не, нисам још готов. — Је ли Јосио казнио своју браћу 3 2 — Није, он им је опростио; или: не, он их није казнио. Ово вреди и за дисјунктивна питања, н. пр. Да ли је тај човек имао право или није 2 Јесте, он је имао право. — Да ли је у риба топла или хладна крв“ — У риба је хладна крв. Реченице којима се одговара морају бити правилне у сваком погледу. С тога не треба допуштати оваке одговоре: Шта раде деца у цркви 2 Деца у цркви раде моле се Богу итд.

Што се тиче садржине одговора треба нам разликовати још неке случајеве:

1. Кад је одговор правилан. У оваком случају има наставник да се увери, је ли одговор заиста својина ученикова или је случајан и можда је постао туђим помагањем. Ако наставник посумња, онда треба да промени