Učitelj

ИЗ ДНЕВНИКА СТАРОГ ПЕДАГОГА 181

у коров, пружи руку с отвореним дланом, те да птица помисли да су то гранчице, те да на њих падне. И на тај начин надао се поздраво, да ће му поћи за руком да ухвати птицу. У својој наивности дете само себе сматра за петла, куче, коња и т. д. Често виђамо, како деца подражавају разним животињама и како се озбиљно у томе понашају. Дете мисли само субјективно. Не уме да се уживи у осећаје других особа, па за то са одравлам људима и са животињама збори и твори као са себи равнима. И као такво оно је егоистично, властољубно, овионо — радо игра војника, хајдука, војводу, кочијаша ит. д- Завидљиво је, злурадо, свирепо, заједа и тиранише млађу браћу и сестре, као и туђу децу; злоставља и убија мајушне животиње — а није свесно тих поступака. Од нејачког дечка постаје младић, од младића развија се човек. Онај је човек срећан, који је здран душевно и телесно, који је од рођења брижљиво васпитаван. Поступно неприметно и без уштрба долази он до разума, из детиње. потчињености у мушку самосталност. Младић још мисли и ради већином све субјективно. Тражити од дечка и младића да буду сталожени, да објективно мисле и суде, јесте захтев непедагошки, Век је младићев периода покрета и зрења. Даровити младић без животног искуства јесте често само идеалиста и сањало, који само живи у својим идеалима, и тако лако упада у трагичну борбу е немилосрдном стварношћу. Човек снабдевен искуством, супротно томе је реалиста. Привикао је да објективно мисли, и да се уживи у прилике и околности. Он се више не заноси недостижним идеалима, већ паметно и доследно ради за постигнуће одређених и могућих задатака и циљева. Младић је у своме мишљењу и делању често једностран, пренагљен, неограничен; свршен човек је расудљив, тих, одмерен. Када се већ приближи оно време, када младић ваља да напусти родитеље, браћу и сестре, школу и постојбину, да би на новом путу запливао у океан живота, треба да је одважан и за борбу спреман. Скромност је украв за младића и човека, ама у животу вредимо само онолико, колико сами постигнемо, да себи дамо вредности. Добро васпитање и право, хармоничко образовање јесу, поред здравог тела, најбоља основа за сав земаљски живот. Нема тога новца, који може учинити срећним човека, који пати од недуга било Физичног или моралног. Необразо

ван или полу образован човек бедан је створ, па ма каква га блага окружавала. Само је истински образован, здрав и слободан човек срећан и богат, богат је и без новаца, јер су најбоље особине његова душевна и телесна енага, његова гипкост и петрајност, којима, се свуда може достојно представити. |

9: