Učitelj

192 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

даје повода да се мисли да иако постоји, осим тога, стварна просторност, закони њени морају бити сагласни са законима нашег разума. Са свим је друга ствар време. Ми висмо у стању јасно представити себи шта је то време. Једини кодико толико тачни начин мерења времена остаје покрет материјалних предмета, при чему се у суштини не упоређује време, него путови пређени дотичним телом, а то је опет просторност. Том приликом радња ума не састоји у томе, да прими утиске времена као нечега равномерно текућег, него само у томе, да оживи у памети оно што је било, и да га упореди са оним што јесте; то јест, прошло учинити садашњим у сазнању, у свести.

У сваком акту сазнања не само у мислима, него н у осећајима, има спајања (сједињавања) развих многобројних појава и покрета, и, наравно, покрети ти примају се једновремено. Ако разлика између боја (односно светлости) и звука зависи од броја талавања етера или ваздуха, то је по томе већ јасно да свест схвата као једно и то што је у природи бесконачно многобројно. И не прибегавајући више или мање сличним научним хипотезама, није тешко доћи до тога резултата; најпростија пажња на то, наводи на ту мисао. Треба погледати на ма које тело кад се покреће, пада се уверимо о томе. Такво тело или сасвим не даје никаквог засебног

утиска, или даје утисак савршено нов, који нема ничега за-

једничког с премештањем делова или целог тела.

Ако будемо пазили на точак кад се окреће, паоци њетови пролазиће не дајући никаквог новог утиска, но ако се он буде окретао много брже, они ће се слити (етопити) у један пљоснати круг, и тада ћемо добити нови потпуно јасни утисак непокретног и полупрозрачног тела. Узмимо, на пример угљен који још гори и обрћимо га брзо у тами. Место светле тачке, нама ће се појавити једна сјајна (ватрена) линија, и са свим ће се исти таки утисак добити, ако место тога што покрећемо светлу тачку (жишку), будемо покретали очима. Ви- _