Učitelj

440 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

дији и узрочности, ми никако не мислимо апстрактним Формулама, већ реалишемо та начела у Форми живих својстава наших предетава.

Давно је већ било пречишћено, да је идеја о материји била везана са осећањем спољашњег отпора — при кретању, или сметње три раду, а идеја снаге спојена са осећањем унутрашњег напрезања при кретању и раду. Биће правилније рећи, да је идеја материје свезана с отпором, на који наилазе наша осећања, а идеја снаге са уклањањем тога отпора при појави извесних осећања. Ти елементи идеје о материји и сили могу се изазвати првим или основним, елементи пак, који се уносе у те појаве логичним процесима, могу се означити термином другостепених или произведених.

Ставши на ту тачку гледишта и узевши да се основи првобитних својстава двају космичких начела, — данашњег и материјалвог, крију не у логичним операцијама, већ у утисцима, ми тим самим преносимо центар тежишта целога питања из сфере логичне у област утисака. Остављајући тада на страну питање о разлици појма материје о узрочности у области физичких и пеихачких појава, ми постављамо питање на други начин — како се разликују наши утисци

| спољашњег света «с једне стране и наше самопосматрање са стране

друге. У место да ее занимамо полуметафизичким питањем о разлици међу тим појмовима, ми ћемо поставити себи приступнију и захвалнију задаћу о оној разлици која постоји у погодбама унутрашњих и спољашњих упечатака у опште, и о разлици наших представа о материји и свести, која отуда потиче.

Место сувопарне логичне анализе тих начела, ми ћемо изучавати живи процес генезива те разлике.

Сви психолози и мислиоци призвају огромно значење погодаба унутрашњих и спољних утисака. У тим погодбама лежи извор основних наших прегледа на природу и душу. Тим, не мање, није до данас нико још учинио покушај да изнесе у систематском облику скуп погодаба, које у појединости карактеришу утиске. унутрашње и спољашње. Неће, дакле, бити излишно, да овде учинимо такав покушај.

Пре свега ваља се сетити да је подела утасака на спољне и и унутрашње — чисто условна. У суштини сваки утивак може бити «саме унутрашњи. Кад ми примамо какав било спољашњи предмет, ми тада имамо посла са својим унутрашњим стањем и одређеном појавом свести, а опет по сили унутрашњег психичког процеса ми преобраћамо ту унутрашњу појаву у спољашњи предмет, чију смо реалност у спољашњи предмет ми створили. Ми, као што говоре шеихолози, провцирамо своје представе ван нас, стварајући на тај начин објекте.