Učitelj
88
духа за својим бољитком; и, најзад, да осуди самог себе као невиног на вечиту самоћу, да му такво друштво не треба, јер не заслужује да му учитељ као „учитељ народа“ буде. Поступи ли се овако, знајте, да ће учитељ боље сачувати и дуже одржати свој углед, него, кад се врло често у средини народа налази из чега проистичу пребацивања, задиркивања, исмејавања, свађе, тужакања и друге жалосне. појаве, које штетно утичу на учитељево поштовање. Нека нам увек буде наук да „бачено семе само на родно земљиште рађа добрим и корисним плодом.“ У неколико је потпуно оправдан разлог, да остали чиновници уживају веће поштовање у народу једино за то, што својим службеним послом нису у непрекидном додиру с необразованом масом народа, која не живи животом, да уме поштовати туђу личност, рад и да цени заслуге; а фарисејско поштовање што га на жалост народ према учитељу указује може са свим да изостане...
Од учитеља се много што шта тражи, а он то свеи ради; његове су велике дужности а он их савесно и врши. Па, кад је све овако, онда, да ли треба учитељу за његов велики и тежак рад и веће признање и веће поштовање да му се укажег Без сумње да треба... Грех би и био кад не би околина са своје стране указивала своје искрено признање и поштовање...
Уздићи учитељски положај на већу моралну висину У савременом друштву, хтео не хтео, учитељ мора о овоме да мисли и на остварењу да ради, ако хоће и ако жели, да се једном за увек опрости оног зла од кога данас пати. Заборављен од „претпостављених“ а презрен од осталих, то му је ваљда морална награда за његове велике дужности, за његов културни рад!>,.. Ах, проклета судбино...
Изнео сам укратко најглавније спољне утицаје, који не стоје у зависности од учитељеве личности, а од којих у многоме зависи какво место на друштвеној позорници данас учитељ заузима, а ред је, да се мало обазремо и на саму индивидуалност народног учитеља те да видимо, да ли она и кад штети свој углед у народу.
Сваки образован човек без разлике положаја и занимања тежи за друштвом. Друштво треба и мора да буде