Učitelj

668

среће: испросио је Краљевић Марко, препросио војвода Јанко, и прстен дао Уступчићу Павле. Дошле све три младожење, и Марко предлаже: да изнесу три јабуке и три прстена — сваки своје обележје и девојка нека бира, па чију залогу узме, онога је девојка, и тако учине. Изведу сироту девојку, и Марко јој каже, шта има да ради, а пре тога извади сабљу и метне голу преко крила. Девојка је мислила, шта да ради, и онда: Марка назове кумом, Јанка старим сватом, и рекне да ће поћи за Павла, и тек онда узме његов прстен. Марко викне, и упита, које је томе научио, а девојка одговори: „Твоја ме је сабља научила !“

И Марко призна, да је мислио: ако се маши туђе јабуке, а не његове, да ће јој осећи руке, а сад кад га је назвала кумом, — код Срба је кумство светиња. И благодарећи мудрости сироте девојке — све се лепо сврши.

Девојка горда — поношљива. М ако једна грозовита слика, опет треба да се изнесе, као пример и доказ, да се гордост увек казнила. О томе говори песма: „Сестра Леке капетана.“ (Она се описује као чудо од лепоте. Просе је са свију страна, а она гордо одбија и сваком нађе ману. Чује за лепу Росу и Марко Краљевић, па пође да је проси поведе Милоша и Рељу. Пођу три гласовита српска јунака, три оличене сувремене врлине: Марко јуначина беспримерна, Милош витез и лепота, а Реља крилат јунак! Они се споразумеју опет по Маркову предлогу, да девојка бира, а они да не чине кавге. Лека их лепо прими и дочека, и сам помисли, да ће се сад и његова горда сестра решити, кад су дошли оваки просци, па је доводи, да бира јунака, и он их приказује, износећи њихове врлине, — али Роса овако почиње:

„Свакоме се могу дочудити,

„И свакоме јаду досјетити,

„А не могу свој призренској земљи: „Ја на коме држи капетанство,

„На махнитом Леки капетану! „Камо памет, ти је не имао,

„На што си се данас преварио! „Волела бих седе косе плести....“ —