Učitelj

62

истини учитељ, народ га толико цијени, да у сваком важнијем послу тражи од њега савјет. Напасти учитеља ма гдје било, тако је као да се напане свештеник. Црногорац ступа у школу са скинутом капом и поштовањем као у и цркву. Црногорци не жале трошити за школу, шта више отимају се ко ће боље и љепше здање имати, коре дјецу која добро не уче или се не владају, надмећу се ко ће љепше угостити "државног изасланика, који је дошао у неко племе школскијем послом и тд. Народ жели да има учитеља из својега мјеста, што и просвјетна власт удешава ако је могуће и не премјешта учитеља без казне или по молби истога и врло ријетко по потреби службе.

Пошто сам и сам имао неког удјела у организацији наших школа, то не волим овдје изводити закључак мојега реферата. То остављам поштованијема слушаоцима и завршујем свој реферат закључком професора П. Петрушевског, који је донио у својему напријед споменутом дјелу „Строин и задачи“... Пошто је у главноме изнио историјски развитак народног образовања у Црној Гори и потанко анализирао најновију школску организацију у Црној Гори. Тај закључак гласи: „У закључку може се само изразити дивљење, како је могла и умјела овако малена држава с невеликијема ду· ховнијема и материјалнијема силама поставити у себе народно образовање тако правилно у учевно-васпитном одношају и практично са спољашње, материјалне и дјеломице са административне стране. Истина, да се у многоме не остварује свугда потпуно што је одређено школ. законом и наредбама школске власти, но од савршенства није ослобођен ни један људски рад, особито у почетку.“

По прочитању реферата г. Шпадијеровог читао је г. Станиша Станишић реферат о школама у Далмацији од г. П. Дабиновића, који гласи:

#

РЕФЕРАТ 0 ШКОЛАМА У ДАЛМАЦИЈЕ

Велецијењени Конгресе! Крај, из кога ово извјешће шаљем, јест славна Бока! Њена замјерно одржана етнографска осебност с претежито увријеженим српским осјећањем уједно с посебном пови-