Učitelj

роразредној може свака шк. год. бити посебан одсјек. Но ови одсјеци не бивају овако бројени, већ како се у вишеразредној школи у једном разреду не може наћи више од два одсјека, вели се овако: ! одсјек П[ разреда или [ одсјек Ш разреда и т. напријед.

Него од изложене раздиобе дјеце у одсјеке одступа се много пута. Кад на једноразреднијем школама број дјеце пређе 50, подијеле се у два скупа: негдје по броју, а негдје по сполу.

Кад су раздијељене по броју, из јутра долазе сва дјеца од 4., 5. и 6. шк. год., а иза поднева од 1., 2. и 3. а кад по сполу, из јутра долазе сва мушка, а иза поднева сва женска дјеца. Колико је ово потоње тешко, свак ће схватити, рече ли се само, да је у тијем школама шест одсјека.

Разне околности поремете некад размјерни број дјеце по шк. год. те се према томе мора и на вишеразреднијем школама провести раздиоба друкчија од нормалне, бива излишно привремена. При томе пази се: да сва дјеца узимају пјелодневно поучавање; да по могутности у свим разредима буде по прилици поједнак број и да та раздиоба што наравнија буде. 3

Према броју разреда, односно одсјека удешене су у | нас наставне основе, па и редње наука (распореди часова), које тачно опредјељују ток наставе у појединијем данима | недјеље. У једноразредној школи, гдје су три одсјека, већијем дијелом два одсјека треба да имају тиху забаву, док се трећи непосредно поучава, почим у осталијема, учитељ |

једноставнијем начином свако по сахата измјењује поуку,

те се једнијем одсјеком бави непосредно, а другијем посредно. У четвороразредној, гдје број дјеце захтијева да свака школска година чини посебан разред, ту поука тече | без сустављања и те школе збиља дају ученике најбоље | справљене. 4

Научни су предмети у свакој школи: наук вјере, ма- | терински језик, рачунство, земљопис, повијест, природопис, | физика, тежаштво, писање, цртање, пјевање, тјеловежба, женске ручне радње и на многијема талијански језик. —

Гдје нема учитељице, да поучаје женске у ручнијем рад-