Učitelj

473 ШКОЛЕ У ВРАЊУ И ОКОЛИНИ

ПРЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1887 ГОДИНЕ (један прилог за културну историју Срба у Х!Х веку) Од Зим. Харчића, ПРОФЕСОРА

ПТ. Нова (модерна) српска школа у Врању. 1) Шкопа учитеља Мипана Ковачевића. • (1869—1870 год.)

И пре установе егзархије, 1870 године, јављају се бугарски пропагатори по Старој Србији и Маћедонији, по Врању и округу врањском и непрестано су наваљивали да се старинска часловска школа у Врању претвори у бугарску. Бугарски агитатори говорили су народу нека се врањска часловска школа само назове бугарска школа да бисмо лакше добили славјанско читање у цркви и бугарског владику, а после је лако за школу...! Обманути неки сиромаси Врањанци, и то незнатан број, којекако пристали су, те је од старинске школе чича Анђелкове код цркве створена бугарска школа. За тим је ускоро (после 1868 године) дошао за учитеља ове школе Бугарин Никола Шишеџијев, човек глуп и подао, али врло дрзак и донео све бугарске књиге и поменути уџбеник „Башшин Јазик“, који Врањанци, а још мање њихова деца, нису разумевали. Садржина овога уџбеника била је написана у духу бугарске пропаганде. Цео тај уџбеник деца су морала научити на памет, што им је ишло врло тешко и управо немогућно било. Због тога се је Шишеџијев много једио и љутио. Тукао је децу немилице. Он је радио онако, како му је давао инструкције помоћник паше у Нишу, познати Бугарин Драган Цанков, а којега је на то место довела егзархиско-бугарска пропаганда потпомагана руском дипломацијом у Цариграду.

Да би се, тобоже, учинио | овоме трвењу и гложењу у Врању, које је узимало све већи размер, кајмекам је наредио грађанима, да изведу своју децу у школско двориште и у присусшву његову да каже сваки отац: у коју школу жели даши своје деше — српску или бугарску2 — Нема спора, да је ово било страшно искушење за грађане врањске. Знајући добро, да им противљење