Učitelj

661

Народна Скупштина усвоји познати Брачинчев пројекат закона о народним школама. Томе се зарадоваше сви пријатељи школе а учитељи триумфоваху, јер видеше скоро остварену своју давнашњу жељу. Али авај! Та радост би кратког века, јер се беше нашло људи, међу којима на жалост беше и наших другова па и оних за које је учитељство залагало себе и своје породице, који настадоше свима силама да тај, у Народној Скупштини усвојени пројекат, не добије потврде и од другог законодавног тела — од Сената. И они успеше, и школа и њени трудбеници остадоше разочарани и са изгубљеном надом да ће икада постићи оно, што готово беше приведено крају, јер видеше да они „немају пријатеља и да су им многи дотадањи пријатељи, били пријатељи само по својој личној потреби те да би их у потребном им моменту могли експлоатисати у своју корист. Од тада се међу учитељима јавља и мисао да ониу будуће треба да воде чисто учитељску политику, политику, која би у истини била кориснија по народ од политике политичких спекуланата, и да више не дозвољавају да буду само политички агенти овог или оног лица, ове или оне политичке групе већ сарадници на свима пољима, без којих се ни против којих се неће моћи ништа учинити. Ова мисао није дошла ни приближно до свога остварења али се можемо надати, а у том правцу треба и радити да се она оствари. Њено остварење учитељству би стекло угледа, приближило би га још више народу, стало би на пут политици ћара, а школу, праву народну школу и учитеље, праве народне учитеље, уздигло би на достојну висину. __ Познато је да су прави народни преставници, људи из народа, у сва времена, кад се у Народној Скупштини расправљало питање о школи и школским радницима, били увек на страни школе и њених раденика а већина оних, који и ако су се показивали као пријатељи школе и њених раденика били су против њих; док су своје себичне прохтеве умели тако лепо и глатко да протуре да то не буде ни опажено у народу, који исплаћује те њихове прохтеве. Ово треба да нам је наук и да у будуће сав наш политички рад буде руковођењем правилан: све с народом и за народ а никад без њега ни противу њега. Лицемере и назови пријатеље своје и народне треба сузбијати јер они