Učitelj

678 ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА (А ПРИМЕНОМ У ПЕДАГОГИЈИ

(СВРШЕТАК)

Стара је школа почињала наставу речима, а преставе створене речима нејасне су, неразумљиве, а што је нејасно и неразумљиво не може се лако ни запамтити. Зато је тада у настави владао т. зв. механизам и морала је постојати некаква вештина за памћење — мнемоника, штака за подупирање таквог абнормалног начина стварања престава и појмова у деце. Сада је механизам готово МЕРА из наставе, а и мнемоника је непотребна.

Да се добивена престава што боље упамти потребно "је да при посматрању неког предмета, појаве или догађаја буде заступљена и пажња, интересе и деце, „да се свест обрати једној престави више него другима, те она да уђе у погледну тачку свести т. ј. у тачку највеће јасности“ (Бакић) — да се престава аперцепира, а као што знамо аперцепиране се преставе боље памте, јер су јасније и примају се са разумевањем. Бакић још напомиње да треба да је заступљена „трајна пажња управљена на неке предмете или мисли“. (Све ће се пак ово постићи ако настава буде поред тога што је очигледна — још и занимљива, интересантна, да има што више промена у настави како би се избегла монотоност и досада. С тога се и тражи да се у почетку предавања истакне, изнесе циљ, те да се тиме заинтересују деца за њ.

Каже се: „Понављање утврђује памћење“, или „Понављање је мати учењу“ — и, заиста, кад се не би оно што се буде научило и понављало, заборавило би се. Као што знамо утисци спољног света остављају траг у души човековој. Ако једну исту ствар посматрамо више пута, онда ће се слика те ствари у души нашој боље учврстити, упамтити. МИ, што се више пута изазива слика неке ствари у нашој свести, та ће нам слика бити јаснија. Што више пута посматрају деца рецимо справу за мерење топлоте (топломер) све ће им јаснија слика бити у свести о њој.

Најзад, што више престава сличних и различних буде у свести наших васпитаника — памћење ће нових престава и њихово ће репродуковање бити боље и сигурније, јер ће