Učitelj

680

Тек је он свршио питање и дете, док длан о длан ударите поређа вам некаквих 50 планина почев од извора Зап. Мораве од Голије, па до ушћа, до Сталаћа; наравно да су поређане и оне планине што „шаљу своју воду“ и притокама Зап. Мораве. Ређање планина било је брзо, сукцесивно, без разумевања, махинално, које се утубило многим понављањем по истом реду.

Нарочито се у земљописној настави било јако одомаћило т. зв. шаблонско репродуковање престава при про-

питивању, које се стварало многим понављањем на једани исти начин, те наставник задаје питања а ђаци одговарају скоро сви једнако, по калупу:

— Које су највеће планине у топличком округу

— У Топличком округу највеће су планине...

Да тога не би било понављање ваља изводити на разне начине. .

Дешавало се по некада да у старој школи по неки наставник спреми за свој разред онолико рачунских задатака колико има ђака и то сразмерно, рецимо кад има 50 ђака, узме 15 задатака из сабирања, 15 из одузимања и по 10 из множења и делења, па те задатке задаје и утврђује целе године, те их тако механизирају и наставник и ђаци.

Такви су се наставници умели користити временом и приликама, јер се тада тражио успех основан на брбљању ђачком, те ћутања и замуцкивања није смело бити и што је у кога ишло брже и течније одговарање на питања држало се да је бољи рад и успех. Чим је наставник отпочео питање, ђаци су били готови са одговором и једва су чекали да се заврши питање.

И правила и дефиниције механизирали су се.

— Шта је то сума или збир»

— Сума или збир јесте и Т. д.

Овде долазе и све т. зв. вештине старе школе, којима | се постизавао „бољи успех“ и добијала боља оцена и сматрало се да је бољи успех ако деца говоре, одговарају на питања без размишљања, без застајкивања и замуцкивања, а то се постизавало механичким памћењем.

Но, ма да су нова педагогија и нова школа велики противник механизма, опет се и у данашње време морамо за понеке ствари послужити њиме. На пр. молитве пре и после