Učitelj

ПР ан о на ан ви ба и А

683

рад, већи, бољи успех — па квит. И, граница се овоме није постављала. Није се имало у виду ни то да кад сеи нечим добрим претера постаје зло (Мед горак). Стара је школа затварала своје васпитанике, као какве апсенике, у она четири зида што се школа зову, и по ваздан их кљукала знањем. Није се увићало да баш то и такво знање не ваља, јер је механичко, без разумевања, голе речи, које се брзо, врло брзо У забораве и онда долази оно: „Где си био“ — „Нигде!“ „Шта си радио» — Ништа!“ — Да богме да и дисциплина није могла бити добра, кад тако рећи по цео дан од 6 или 7 до 12 и од 1 до 5 или 6 после подне проведу деца у школи — те се прибегавало познатом батињану и инквизицији, која се вршила над ђацима и без чега се није ни могла замислити ондашња школа.

Познато нам је такође т. зв. спремање „за испит“, које се до скора задржавало у понеким школама, чију су наставници добили згодан надимак „мајски учитељи“.

По Психологији не може се одобрати и оно пробање, кушање ђака при њиховим одговорима, којима се по где који наставник још служи. На пр. на питање наставника Бак одговара: 5 Х 5 = 25. Учитељ каже да није истина. Или: таи каже „белутак је тврђи од олова“, а учитељ на то: „није пева ПИРА. а је пронашла друге, боље и правилније начине, којима се утврђује, боље памти знање што деци дајемо —- о чему је пак раније говорено.

У првом делу овога предавања речено је да је Фантазија у деце најживља у 6. и 7. години, кад деца играчке и ствари којима се играју сматрају као истинске предмете — штап као коња, лутке као другарице ит.д. У то време или одмах за њим у 7. или 8. години деца долазе у школу. Деца су у то време наклоњена променама у преставама. Зато при стварању престава треба пазити да се у свести њиховој створи права, истинска слика. Не учини ли се то деца ће својом фантазијом, која је у њих у то време врло жива, сама створити у души својој слику, преставу, која неће одговорати правом стању ствари. ;

Зато се тражи да се у деце у прво време, у школи, стварају преставе чулним посматрањем, јер стварају ли се