Učitelj

698

њавале су ме ове старе п осушене биљке милином, читајући поред њихових латинских назива дане п места где су узабране. Свака од ових сухих травчица оживљавала је миле слике ђачког друГовања, п где и песме, поред заједничких одмора и ужина на Авали, у Раковици или у којем оближњем селу. Свуда је с нама био професор: пазио да се јако пе загрејемо, пли да се пе напјемо хладне воде, да не седамо на влажну земљу, и да без реда не јуримо, и не вичемо. На тај начин вика се претварала у песму и свирку, а јурење у — гимнастичке утакмице.

С овим угледима ступио сам у школу. Одмах сам познао да. ми ваља много учити. Пренесем све књиге из школске књижнице у свој стан, поређам их по великом столу, па се иза њих заклоним као војник иза тврде заседе. Ту су били сви наши филолози; Вук, Даничић, Новаковић, Јагић: па Шлајхер и Миклошић. Све је њих набавио Андра Николић, професор, на чије сам место п

дошао. Чинило ми се да је ову лепу збирку књига он и прику- |

пио ради мене, као да је слутио, као Јосиф поред Нила, да ће у моравској долини настати седам гладних година; да ће поеле. искусних професора доћи почетни“ предавач.

У школи је пошло добро. Новаковићеви уџбеници били су готови, те је предавање српског језика одмицало. Али је ишло Теже са старим словенским. Књижар, који се примио да набави граматику Ј. Живановића одоцни са набавком : лекције мога друга Тирића, израђене по Шлајхеру, биле су ми као прва помоћ рањенима, али нису обухватале све што је било потребно за анализу, те се ја једнога дана нађем пред озбиљном кризом. Никако нисам могао да објасним један глаголеки облик. Могао сам га, истина, обићи настављајући читање е другим којим чланком, али ми се то чинило као. бежање младога Латинчета што су му лоше копље подметнули. Кроз три дана требало је тај облик објаснити ученицима. Шта да се ради У колегији немам никога да мп помогне; да пишем Пери Ђорђевиђу, у Крагујевац, или Андри Николићу, у Београд — нема се времена. Депешем > Ко би то смер.

„учинити од ученика! Та они би једва дочекали моју катастрофу! Таква би депеша у маленој паланци била читав догађај. За превод се нисам бринуо: Ту су Вук и Даничић, али како да објасним ученицима постанак облика 2% Зар неће они опазити како тцепртљам #- Три тешка дана претурио сам преко главе тражећи по књигама овај чудни облик. На моју велику радост пронађем у очп тога крптичнога дана да је то један од најстаријих аорпета, п