Učitelj

192

сјећања има карактер нехотичног, случајног сјећања, а промјена _ наше комбинације јавља се више хотимичним и по плану. удешеним сјећањем. Обје ове способности показују се ра- | зличито код индивидуа. Некоји се, на име, одликују па- | сивним сјећањем, а други имају више дара за комбина- | тивну радњу. 4 Репродукција, дакле, може да буде двојака: 1.) случајна или нехошична, и то: а.) сјећање на пређашње утиске и 4 6.) репродукција наученог материјала. Меморичко да- | вање знања. | 2.) хошимична или по плану удешена репродукција: | Па да видимо разлике даровитости код ових репро- | дукција! Почећемо са сјељањем на прошле упшске. Оно | може да буде: | 1) мање или више вијерно и пошпуно сјећање; | 2.) трајно сјећање (да се протеже на дуго вријеме); 3.) диспонирано сјећање (да нам служи у свако вријеме, | кад год нам је воља); 1 4.) очигледност у сјећању. Овдје се пита за живост и | велики обим сјећања. | Што се тиче репродукције наученог градива и оно показује неколико индивидуалних разлика: 4 1.) вијерност (потпуност) репродукције; | 2.) сигурност репродуковања, (без муцања и заста јања); | 3.) одређеност репродукције (т. ј. осећај сигурности). | Разлика је између вијерности и сигурности; сигурност значи | брзо репродуковање (да тече као вода или да иде као по лоју); | 4.) различитост у дурашности репродукције; | 9:) различитост у диспонираности репродуковања и 1 6.) брзина у репродуковању. 4 У погледу на хошимичну или по плану удешену ре- | продукцију или на комбинацију хотимичног сјећања разли- | кујем три врсте индивидуалних дифереренција: 4 [. Промјена планова једне дате сувислости, која у главноме не иде даље иза датога: 1.) репродукција чулних надражаја; ово је комбинација чулних утисака; | 2.) репродукција прије наученог градива; ово је учевна | фантазија; комбинирано научено знање у нешто друклијћ