Učitelj

327 КРАЋИ ПРИКАЗИ

А) СРПСКИХ КЊИГА

„Народне Новине“. Без рекламе, готово нечујно појавиле су се пре десет месеци новине, чији наслов горе исписасмо. Њих о своме руху и круху а на рачун свога одмора и здравља, одржава професор Ж. О. Дачић, секретар Универзитета. Подухватио се један човек, да, и поред многобројних службених послова, ради на послу, који би, да је среће и памети, требало да буде задатак целокупне интелигенције наше, — да ради на Просвећивању народном. Јер, признати се мора, наш народ не само да није на оном ступњу културе, на коме би према своме географском положају и својој бистрини требао, а по својим националним задацима морао да буде, већ он опада баш у најглавнијим гранама свога живота — опада материјално, опада физички и опада морално.

Намножавањем становништва и распадањем задруга створене су нове прилике за нашег земљорадника. На жалост, он није био спреман да их дочека, оне су га изненадиле. Добивши мање земље у својину а невешт рационалном обрађивању, он је затро стоку, јер „није имао на чему да је држи“. Прво су страдале овце, а са њима је нестало и вуне, с тога се по селима све ређе виђају домаће лепо убране сукње, гуњци и дубоке чакшире; њих замењује скупље а далеко мање практично одело од цица, фланела, шајка, штофа а ређе и чоје. Са овцама је нестало и мрса за чељади торина за њиве. -

Кад је нестало стоке ударило се у шуме, прво у забране па онда у државне. Отуда и долази она упорна борба, која се између народа и државе води око шума. Са нестанком шума нестало је влаге, многи извори су пресушили, реке онејачале, јер кишницу ништа не задржава по брдима. Она се сручи у потоке и реке чинећи успут огромне штете.

Па и поред тога ми смо оставили сељака да ради „како су му стари радили“, тражећи, наравно од њега да подноси све терете државне, које је ново доба са собом донело. Тај нехат наш правдали смо тиме, што је „наш сељак конзервативан“, па не прима никакве новине, а нисмо хтели да видимо како су сељанке носиле либадета и фистане, „штифлетне“ и амрел и онда, каду селу није било ни једног гвозденог плуга, ни једне ветрењаче, окопалице или друге какве савршеније алатке. Знамо да народ