Učitelj

490

и Ражња); са запада приближно пругом: Сталаћ—Ђунис—Про-

"купље—Крш с југа граница иде од Крша турском и бугарском

границом до Криве Феје.

Главне су његове специјалне особине (поред напред казаних општих): -

1) ПЏрошасш придев свршава се на -ја место л(о): имаја (= имао), везаја, казаја, викаја, пропаја, украја; молија, носија, учија оставија; среја, дошеја, .нашеја, ишеја, отишеја, довеја, донеја итд.

2.) Место старога самогласника л (књ. у) говори се поред у доста често цж лу: слунце, слуза, длужан, слуба (ст. срп. + стлба; књ. стуба; тимоч. слба), длуго, одлужим, задлужија, елунчоглед (сунцокрет) итд.

13. Ресавски говор.

Ресавски говор говори се: у крушевачком, јагодинском, моравском, једном делу крагујевачког, у тимочком (без заглавског и тимочког среза), пожаревачком, крајинском и једном делу смедеревског округа (понајвише уз Мораву). Он се говори, у главном, и на Косову, те се назива и жосовско-ресавски говор. у

Његове би приближне границе биле: са истока дијалекти источне и јужне Србије п доњи Тимок; са севера Дунав од Радујевца до Смедерева; са запада пруга: Смедерево—ПаланкаРача (крагујевачка) Црни Врх—Јагодина — водомеђа притока, реке Лепенице и Груже до ушћа Груже у Западну Мораву; затим Ибром до Рашке, и даље преко Митровице до Мокре Горе и Проклетије; одатле граница скреће ка Призрену и | Косово. Он прелази чак и у Банат у нека места.

Овај говор, према именима крајева где се говори, има равне називе: косовски (на Косову), осупски (у Купи), левачки (у Левчу), шемнићски (у Темнићу) ит.д. |

Главне су особине ресавског говора:

1) Акценала је, по правилу, на свом старом месту; Т.. где је у књижевном језику благ (“) или висок (') акценат, акценат је за један слог ближе крају или као оштар (“) или као снажан (7); а где је у књиж. језику оштар (“ ) илиснажан (“ ) акценат, тако је и у овом горору. Нпр.: Морава (књиж. Морава), ливада (књиж. ливада), Реслва (књиж. Ресава), домаћине (књ.

1 Име вису на турској граници. ~