Učitelj

494 Педагошка библиографија у брба

ДО ГОДИНЕ 1877. ЗАКЉУЧНО.

"ТЕ Општа и посебна педагогика.

17141.—1800.

Ролен! Пуш њ посшојаној слави и исшином величесшву, тј. част из њекаја књиг Парискија Академији бившаго ректора —_ ____- б еже, како предати и учити сја добрим науком, из францускаго на славено-еврбски јазик прев. Вијена 1775. г. Печатња Јос. от Курпбека. 80, стр. 149. ,

Штампано црквеним словима. В. Летопис 120.

(Јанковић, Теодор Јоановић). Ручнаја хњига потребпаја магистром Илирических Неунитеких малих школ, в Цесаро-краљев- · еких государствах. Част. П. С дозволенијем правитељетвујушчих. Вијена 1176, код Курцбека. 80, 3 листа, стр. 319.

Н. Ђ. Вукићевић у „Првом изв. о-јавном учитељ. приправничком заводу србском у Сомбору“, 1863. стр. 22. наводи, да је тада од ове књиге изашла „|. и П. част“. Прву Стојан Новаковић није. видео, а овадруга, коју је видео, штампана је цркв. словима. — „Магистри“ су учитељи. Писац је, по свој прилици, Тодор Ј. Јанковић Миријевски. 0

Рајић, Стеван. Слово на торжествени праздник народње Осјечке школе изговорене, од — — — те школе Наставника. С дозвол. правител. Вијена, при Г. Стеф. от Новакович в Слов.-Серб. Валах. и Восточних Јазиков привилег. Типографпи: 1192. 4", 1 табак.

Грађ. словима. Најпре је „У вједомленпе Љубезним Читателем!“. а после „Олово о памјеренију, каково родители при воспитанију свог деце у садашња времена имају, и какво би ваљало имати;“

_Рајић, Стеван Расужсдениг о недостатије воспитанија на. искуству основано. Беч 1794. 8'. Шаф. 489. 5 Т(екелија), С(ава). Еднога Арађанина начершанџе основанија за обучение сербске дјеце у Араду урједити имјејушча, Арадском обшчеству поднешвно. Будим пие. кр. всеуч. 1798. 80, стр. 84. Има п латински напис. |

= Напомене. У овим празнинама понавља се име писца, као п у онима испочетка, у којима су цртице. име писца више ње. Имена писца, која су у загради, нису тачно на књизи означена. Написи књига, које су писане славено-

. српским језиком п старим правописом, овде су штампани данашњим правописом.

Познате речи су скраћиване, као нпр. „Писм.“ тј. писмени.