Učitelj

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ.

„БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА _

Питање о цертификатима. Оно што је највише кочило напредак српских пародних школа у овим земљама; оно што је задирало највише у аутономни живот српског народа у Босни и Херцеговини : цертификати учитељски укинути су. -

„Народ“ од 12. Јануара т. г. доноси о томе ову вест:

„Канцеларија В. Пр. Савјета добила је допис од земаљске владе, којим ставља до знања, да се је наредба о цертификатима, укинула. Тако је то питање, које је скоро двије године кочило рад српске школе, скинуто с дневног реда. Сада је свакако дужпост В. Пр. Савјета, да се својски побрине за школе, како би одговарале својој задаћи у сваком погледу и тако 1 за пример добре школе“.

Средње школе у Босни и от ни Претрпаност наставне.

грађе и многобројност наставних предмета нису само у основној школи; не говоре и пшшу противу овога само учитељи у Србији, то се псто отажа и у средњим школама; противу овога устају и просветни и политички листови и из Басне и Херцеговине. И тамо се увидело да људи могу да приправе, прераде и побољшају разне ствари, али готово никако и људски интелекат. Стога и веле да имамо много школованих дечака, али и много блесастих људи, и да је култура само оно што остане, пошто смо еве заборавали што смо изучили.

И у средњим школама, тврди се, да је „главна пажња била, да.

дух прође крај многих предмета, да додирне доста постављених "истина, једном речи Гнодијо | се само на Па знања а не и на каквоћу знања“. 5

Све више узима маха уверење, да се младеж по средњим школама мање образује, а више нагрђује физички, морално и интелектуално. | Ова претрпаност наставне грађе и настав. предмета узрок је те се у тим школама ни мало не обраћа пажња на индивидуал-

ност ученика и ако је утврђено да је индивидуално васпитање-

најбоље. Непознавање индивидуалних особина васпитаника најбоље илуструје избор каријере. Колико има младића који, кад ап-

солвпрају средњу школу, знају начисто којим путем да пођуг Ту.

су у сукобу савет учитеља, који нису довољно проучили индиви-

Маври аљана