Učitelj

884

мршено и неразумљиво да то његово „објашњење“ једва може разумети учитељ, а камоли ђак. Мене је чак један одличан учитељ Стева Поповић из Ваљева — питао: — „Ама разумеш ли ти оно његово објашњење» Оно мени изгледа нешто преко мере замршено!“

Па каква су то методска објашњења, која треба вајно да упросте неку радњу и да је јасније преставе деци, а она је међу тим замршују толико, да зрео човек мора напрегнути сву пажњу да прозре у смисао тог „објашњења“ и онога што је се хтело њим рећи»! И од куд сад г. Поповић може тражити да се ти његови галиматијаси усвоје као рачунско Вјерују па чак и у уџбеник уносе» кад то треба оставити слободи наставничкој. Моле духовитији и спремнији учитељ у стању је дати простије и јасније објашњење деци. Ето нпр.: баш то множење са 10 г. Којић је у септембарској свесци „Учитеља“ за прошлу годину, у неколико врста, далеко јасније објаснио него г. Поповић на читавој страни.

Из свега досад изложеног јасно је као дан да г. Поповић није умео правити разлику између дечјег уџбеника и "ручне књиге за учитеље и да га је то увалило у грдну погрешку да место

критике саме Рачунице пише расправу о наставном построју у ра-_

чунској настави.

Г. Поповић је заборавио, или није никад ни знао, да је рачунском уџбенику главни циљ вежбање ученика у рачунању, а све остало мора наставник очигледно предавати, показати, објаснити у школи на усменом часу. Ако је тако урађено, онда је у умбенику доста само подсетити децу на знање до кога су методским радом учитељевим дошли. У томе се слажу методичари и писци рачуница целога света. У мојој је Рачуници учињен још покушај да она послужи наставнику на часу, за време предавања, као очигледно срество и дазвежбања и задаци са највећом поступношћу иду за предавањима. Тражити сад још да и оно, што учитељ на усменом часу треба да говори и да очигледно предаје, и што се уџбеником заменути не може, уђе у дечји уџбеник, то је да се најблажије изразим крајње незнање; јер је Дидактика већ одавно начисто са тим да уџбеник из рачуна, у осн. школи, није за учење

и бубање, већ за вежбање и подсећање на оно, што. је се преда.

вањем научило. Све ово и сам г. Поповић признати мора и тада сам уверен да ће у души увидети и признати колико је забасао пишући онакву

критику, која се не може односити на ђачку рачуницу, већ на усмену ·

Мао таву из Рачуна, — на учитељско предавање. Г. Поповић је се